Samo u socijalističkim državama deca imaju preduslove za srećno detinjstvo i pravilan razvoj

Pre 67 godina, Ujedinjene nacije ustanovile su 20. novembar kao Svetski dan deteta. Na isti dan 1959. godine doneta je Deklaracija o pravima deteta, a 1989. Konvencija o pravima detata Ujedinjenih nacija Širom sveta, ovaj datum obeležava se kao dan u kojem se ukazuje na obavezu svih da rade u korist dobrobiti dece.

Svedoci smo da su danas deca u Srbiji izložena nasilju u porodici i školi.  Činjenica je da je 80% osnovaca izloženo vršnjačkom nasilju. Ovakva situacija je proizvod grubog kapitalističkog sistema, jer roditelji zbog robovoskog celodnvenog rada nemaju vremena niti energije da se posvete vaspitavanju svoje dece. Dakle društvo više nije u stanju da organizuje mlada ljude da se bave sportom i drugim korisnim društvenim aktivnostima, već je to privilegija bogatih.

Nekada je društvo brinulo o svom podmlatku i njihovom pravilnom razvoju kroz organizacije: pionirska, gorani, izvidjači, razne sportske organizacije, folklorne, umetničke i preko raznih školskih sekcija, kao i radnih akcija. Bili su obavezni sistematski pregledi i vakcinacija dece. Primera radi u SFRJ na 100 000 dece jedno je bilo autistično, a danas u Srbiji na 100 dece jedno je autistično. U SFRJ deca nisu bolovala od kancera, a danas samo u Obrenovcu 17-oro dece ima kancer, a u Srbiji 300.

Slično je stanje u svim zemljama kapitalizma. Od 60 miliona migranata, 40 miliona su deca. Ovakvo stanje je proizvod nasilnog rušenja sistema u siromašnim državama od strane imperijalističkih sila koje se sprovode isključivo zbog interesa  i stvaranja što većeg profita.

Ovakav položaj dece u svetu biće sve gori dok se iz temelja ne bude srušio kapitalistički sistem.

Због медијске блокаде истина о историји НОБ и Социјалистичке изградње недоступна је јавности, а нарочито омладини, па су прогресивне снаге у Новом Саду исписале графите који враћају поверење у нашу славну историју предвођене КПЈ и Маршалом Титом на челу.

На Свечаној седници Председништва, Комунисти Србије, поводом 101. годишњице од Велике Октобарске Социјалистичке Револуције евоцирали су успомене на дане који су значајно променили историју човечанства. Наиме, тада је по први пут укинута експлоатација човека по човеку, а држава је постала инструмент свих људи и служила је за задовољење опште-друштвених потреба.

И поред повољних услова за дизање револуције, Лењин је имао противнике у редовима мењшевика, социјалдемократа, Есера, и др. који су били пси чувари царизма. То је била најхуманија револуција у историји пошто тог дана није било људских жртава у Петрограду, те су чак и заробљене царске генерале пустили на слободу. Лењин је на овај начин постао симбол и узор свим револуционарним покретима у свету који су се борили за праведније друштвене односе и укидање експлоатације.

Комунисти Србије ће се увек придржавати Лењиновог принципа да је Оружана револуција једини начин срвгавања капитализма и увођење нових социјалистичких друштвених односа.

Комунисти Србије.

Приликом посете Клиничком центру Србије и отварању новоизграђеног Центра за „Икс нож“ , где ће се овим модерним инструментима лечити разне врсте тумора, председник Србије Александар Вучић је изјавио да не зна ништа о „Икс ножу“. Можемо констатовати да не зна ништа ни о ситуацији у здравства или да затвара очи пред  катастрофалним стањем у којем се оно налази. Жалсно звучи када председник Вучић каже да наши грађани неће чекати у реду и да је лечење бесплатно за све. Међутим, стварност је, нажалост, ни мало „ПИНК“, нимало ружичаста. Као илустрација наводимо да је прошле године умрло 87 000 пензионера, од којих половина није дочекала заказане операције. Не сумњамо да ће грађани као и за све операције чекати годинама уколико нису у могућности да за исту одвоје неколикко хиљада Евра, баш као и страни држављани који из тог разлога имају приоритет, како би поједини доктори могли да возе скупе аутомобиле и да уживају у луксузном животу. Као пример наводимо искуство једног нашег члана коме је начелник одељења за ортопедију ВМА за операцију колена, без трунке срама, тражио 3000 Евра да га стави на листу приоритета, иначе се у просеку чека две године па и више. Да ситуација буде још трагичнија понудио му је и могућност пола-пола, уколико нема горе понуђени износ. Није то једини случај у Србији, таквих примера је много. Немојте да обмањујете народ и причате бајке „Господине“  Вучићу, јер се здравство и целокупно друштво налази у дубокој моралној кризи и безнађу.

Није тајна да посао у здравству данас, као и у свим државним институцијама може да се добије једино преко партијске књижице. Тако имамо ситуацију да се у једној болници у унутрашњости Србије сви запошљавају учлањењем у СНС, а радници који су већ били запослени морали су да се учлане у исту странку како би сачували посао. Сви они морају уредно да издвајају 5% од своје плате за СНС, а уколико закасне бивају уредно опоменути. Сва ова криза у здравству, а можемо рећи и у целокупном друштву последица је катастрофалног материјалног стања у којем се налазимо и срозавања свих моралних начела као последица живота у либералном капитализму. Срамота је да се доктори не придржавају Хипократове заклетве.

У социјализму су житељи Србије имали здравствени систем који је био достојан човека и где су сви могли равноправно да се лече. У социјализму није било дискриминације, а познато је да је градоначелник Београда друг Бранко Пешић након опепације лежао у истој соби са Ромом, што нас наводи на закључак да је овај систем био по мери свих грађана државе.

 

Дана 30.10.2018.године активисти Партије „Комунисти Србије“ учествовали су у протесту пензионера на тргу Маркса и Енгелса у Београду.

Наша партија је била једина комунистичка организација која је подржала оправдани протест представника најрањивијег дела нашег друштва. Протест је организован због четворогодишње пљачке пензионера од стране актуелне Вучићеве поданичке буржоаскe власти. Пљачкашкој власти није довољно што је сваком пензионеру у протеклих 4 године узела у просеку по 3000 евра, већ је донела и Закон којим је избрисана одредба о усклађивању пензија са растом трошкова живота. Такође овим законом је власт себи дала за право да на основу своје произвољне процене може смањивати и повећавати пензије. Оно што посебно смета је чињеница да актуелна власт, а  посебно Вучић овај Закон представљају „револуционарним“ решењем које пензије чини већим него икада. Вучић се лицемерно захваљује пензионерима на доприносу који су дали стабилизацији економије у Србији. Треба му поставити оправдано питање зашто није, као што је то случај и у западниим капиталистичким земљама, начин за стабилизацију економије потражио и у опорезивању тајкуна, страних банака и страних компанија које послују у Србији а код којих су радници у робовском положају.

Нажалост, у нашој земљи је невиђена медијска блокада и свако мишљење супротно од мишљења актуелне власти није доступно широким народним слојевима. Зато и значајан број пензионера верује у Вучићеве лажи и није спреман да се бори за своја стечена права. Овакво стање у земљи мора да се промени, а пензионери, као и остали напредни део друштва треба да се уједине око комунистичке идеје и да се доследно и упорно боре за оставаривање својих на силу одузетих права.

СМРТ ФАШИЗМУ-СЛОБОДА НАРОДУ!

Од Тополе па до Равне горе

Краљеви војници вама гласно зборе

Дрма нам се људи на шубари цвеће

Борци нисмо били, него људско смеће.

А деветог маја када Сунце грану

Са усташом одосмо на западну страну.

А кроз пола века послаћемо вама

Ту истину праву, јер потомци наши

Испираће вам главу.

Требаће нам власт, те новац и слава

Бићете нам поданици и ни речи хвала!

Стефан Херц

Дана 20.октобра 2018.године делегација Партије „Комунисти Србије“ положила је цвеће на споменик Ослободиоцима Београда у Другом светском рату. Поред наше делегације биле су присутне и делегације и других комунистичких партија и представници СУБНОР-а. Никада нећемо заборавити 3000 погинулих Партизана и 1000 Црвеноармејаца који су положили своје животе у завршним борбама за ослобођење Београда.

Дана 20.10.2018.године у Прилепу одржан је 10. састанак Координационог одбора Комунистичких и радничких партија са простора СФРЈ. На састанку су биле присутне делегације следећих партија: КП Македоније као организатор, Партија „Комунисти Србије“, Југословенска КП Црне Горе, СРП Хрватске и СК Босне и Херцеговине. У другарској и радној атмосфери све присутне партије поднеле су реферат о политичком, друштвеном и економском стању у својим републикама. Све присутне делегације су се усагласиле да се стално повећава супротност између положаја радног народа  и истинске опозиције са садашњом власти. Констатовано је да је наша економска ситуација трагична и да долази до раслојавања између радних маса и новокомпоноване елите. У скоро свим бившим републикама завршава се процес деиндустријализације, односно уништавање капиталиних индустријских погона и производних грана. Синдикати су сада продужена рука власти у којој се обезбеђује само солидан положај руководећих кадрова у истим, а све остало је препуштено актуелној власти и менаџерским структурама. Врши се организовано омаловажавање народа у свим државицама бивше СФРЈ и спречавање народа да одлучује о било којим питањима. Референдуми се не дозвољавају, а ако се негде и дозволе и ако резултати не одговарају власти, проглашавају се ништавним.

Власти шире међунационалне сукобе и јачају клеронационализам у свим деловима Југославије. Положај младих у свим републикама је неповољан па се масовно исељавају најобразованији делови ове популације.

На седници је наглашено да пре свега мора да се потенцира оно што је било добро у социјализму:

• У социјализму смо предњачили међу несврстаним земљама, а данас се потенцира да морамо бити у НАТО пакту,
• Некада смо били препознатљиви у свету као држава, а данас нас не препознају по било чему суштински важном,
• Били смо препознатљиви као водећи у пракси учествовања радних маса у процесу одлучивања у прозводњи и расподели средстава путем социјалистичког самоуправљања а данас смо се одрекли свега тога па наше искуство користи читав свет, па чак и они који нису за социјализам,
• Имали смо веће слободе а били су онемогућавани само они који су радили против интереса радничке класе и радног народа.
• Постојали су фондови за развој недовољно развијених крајева СФРЈ, а данас се о томе и не размишља.

У социјализму је извршена социјална револуција, односно сва средства за производњу су била у рукама радничке класе. Данас после контра револуције извршене су пљачкашке приватизације и средства за производњу су прешла у руке новокомпоноване „елите“ која одлучује о судбини свих грађана у новонасталим државицама СФРЈ.

На састанку је усвојена Декларација о програмским принципима коју је предложила наша партија:

ДЕКЛАРАЦИЈА О ПРОГРАМСКИМ ПРИНЦИПИМА

Обавезујемо се да ћемо у јавности афирмисати следеће програмске принципе:

1. РЕВОЛУЦИОНАРНИ ПРИНЦИП-Афирмисаћемо чврсту Лењинову линију из његовог дела „Држава и револуција“ : „Смена буржоаске државе пролетерском немогућа је без насилне револуције“;
2. МАРКСИСТИЧКО-ЛЕЊИНИСТИЧКИ ПРИНЦИП-Афирмисаћемо Марксизам-Лењинизам као наш теоријски основ који није скуп окошталих догми, већ теорија која се стално развија, унапређује и хуманизује;
3. ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПРИНЦИП– Афирмисаћемо Југословенску као слободарску идеју борећи се за реинтеграцију СФРЈ у Авнојевским границама;
4. ПРИНЦИП БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА– Афирмисаћемо братство и јединство народа и народности на територији СФРЈ борећи се против свих облика шовинизма, национионализма и дискриминације људи по било ком основу;
5. ПРИНЦИП САМОУПРАВНОГ СОЦИЈАЛИЗМА– Афирмисаћемо социјализам у коме постоји доминација друштвене, државне и свих облика колективне својине над средствима за производњу. Приватна својина је могућа ако не представља основ за експлоатацију човека од стране човека. Афирмисаћемо радничко самоуправљање које је једино у СФРЈ заживело на основу величанствене Марксове идеје да асоцијација слободних и равноправних произвођача управља производњом;
6. ПРИНЦИП РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СИНДИКАТА-Организовати нове синдикалне организације и преузимати постојеће од корумпираног буржоаског руководства.
7. ПРИНЦИП НЕСВРСТАНЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ– Афирмисаћемо изворне принципе Покрета Несврстаности.

Комунисти Србије.

 

Договорено је да се следеће године свечано облежи стогодишњица оснивања социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста) у Београду.

Делегати из састава Координационог одбора положили су венце на спомен обележје погинулим борцима НОБ-а у Прилепу.

На сасатанку је договорено да следећи организатор и председавајући седнице Координационог одбора буде СК Босне и Херцеговине.

Константин (Коча) Поповић, комуниста, револуционар, шпански борац, легендарни командант Прве пролетерске ударне бригаде, начелник генералштаба ЈА, непревазиђени дипломата, потпреседник СФРЈ, надреалистички песник и филозоф преминуо је 20.октобра 1992. године у Београду. Партија „Комунисти Србије“ никада неће заборавити лик и дело друга Коче истакнутог револуционара и најближег саборца друга Тита, који је до краја живота остао доследан идејама револуционарног учења Марксизма и Лењинизма.

PIŠE VLADIMIR KAPURALIN
U ponedeljak 8. listopada u Hrvatskoj se obilježava tzv. Dan neovisnosti, ustvari događaj od prije 27 godina, kada je Hrvatski sabor donio odluku o jednostranoj secesiji iz zajedničke države SFR Jugoslavije. Što je za posljedicu imalo kontrarevolucionarnu promjenu društveno političkog i ekonomskog sistema i otpočinjanje međuetničkog i međukonfesionalnog oružanog sukoba sa elementima građanskog rata.

Tim povodom u nedelju je premijer Andrej Plenković uputio građanima Hrvatske, samodopadno propagandno intoniranu čestitku. U čestitci je izneseno pregršt netočnih tvrdnji i neprovjerenih pretpostavki. Već na samom početku sporna je premijerova tvrdnja o Hrvatskoj kao samostalnoj i slobodnoj. Hrvatska nije samostalna, ona je dio svog suvereniteta prepustila u tuđe ruke, ona je duboko vazalna i nesamostalna u donošenju važnih odluka i zakonskih akata. Ona nema odriješene ruke u upravljanju vlastitom privredom, već mora za dopuštenje pitat svoje nadređene u EU, poput najnovijeg slučaja rješavanja krize u brodogradnji.

Hrvatska nema vlastitu monetarnu politiku,jer je svoje banke prepustila tuđem kapitalu, također telekomunikacije, energetiku, vrijedne turističke objekte, a građani se snabdijevaju u trgovačkim lancima u stranom vlasništvu. Na vanjskom planu također Hrvatska je u više navrata sprovodila poteze suprotne svom interesu, a u korist međunarodnih imperijalističkih centara moći, poput događaja u Siriji, pitanju prava palestinske državnosti, slanja vojnika u tuđe udaljene krajeve s čijim žiteljima nismo u sukobu i iz kojih nam ne prijeti nikakva ugroza.

Navodni privredni rast koji premijer spominje demantira sve niži standard sve većeg broja građana, otpuštanja sa posla, katastrofalno stanje u poljoprivredi i masovni odlazak, mahom mladih i stručnih kadrova na rad u inozemstvo, koji se u proteklih 27 godina broji u stotinama tisuća.

Kad tome dodamo kriminalnu pljačku društvene imovine, koja je stvarana od oslobođenja, pa do secesije 90-ih, protjerano stanovništvo srpske nacionalnosti koje se također broji u nekoliko stotina hiljada, sa područja gdje su vjekovima živjeli, uništena i napuštena sela i naselja, porušene kuće i gospodarski objekti, onda se sasvim sigurno mnogi građani Hrvatske ne osjećaju ponosni, kao što premijer sugerira.

Na kraju poruke premijer spominje i europske vrijednosti, naravno paušalno bez obrazloženja i Hrvatsku uključenost u njih. Međutim europske vrijednost ne sastoje se samo od humanizma, prosvjetiteljstva, znanstvenih i kulturnih dostignuća, modernosti u korist čovječanstva. Već među europske „vrijednosti“ spada i permanentno nasilje vječne borbe koje su Europljani vodili među sobom, ali i kao osvajači i kolonizatori, koji su opljačkali enormna bogatstva, uništili i istrijebili čitave narode i civilizacije, uz blagoslov crkvenog klera. Na tlu Europe su nastali fašizam i nacizam, započeta su dva najrazornija svjetska rata, industrijski su uništavani ljudi, žene i djeca u koncentracionim logorima. I dan danas sljedbenici fašističke ideologije, marširaju uniformirani europskim gradovima i osvajaju politički prostor.

(rex/Vladimir Kapuralin)