13 SEDNICA KOORDINACIONOG ODBORA KOMUNISTIČKIH I RADNIČKIH PARTIJA

Dana 28.05.2023. godine u Nikšiću je održana 13. sednica Koordinacionog odbora komunističkih i radničkih partija sa prostora SFRJ.
Predsedavajući Koordinacionog odbora i domaćin sednice bila je Jugoslovenska komunistička partija Crne Gore. Pored domaćina JKPCG u radu su učestvovali i delegati Komunističke partije Makedonije, Socijalističke radničke partije Hrvatske, Saveza komunista Bosne i Hercegovine i Komunisti Srbije.
Nakon pozdravne reči predsednika CK JKPCG Radislava Stanišića i pozdravnih reči gostiju upućenih članovima Koordinacionog odbora položen je venac na bistu narodnog heroja Čedomira Ljube Čupića.
Tokom radnog dela sednice razmatrane su informacije o ostvarivanju izrade predloga političkog programa članica Koordinacionog odbora kao i utvrđivanje prioritetnih zadataka Koordinacionog odbora.
Sednici je prisustvovala i ekipa TV Nikšić.

НАСИЉЕ КАО НАЧИН ЖИВОТА

Објављујемо текст дугогодишњег члана Комуниста Србије Љубодрага Дуција Симоновића
У току два дана догодила су се два монструозна злочина. Убијена су деца. Србија се дигла на ноге. Траже се кривци и нуде “решења” која се баве последицама и која, у коначном, само доприносе да се прикрију друштвени узроци који условљавају да млади постају убице, дрогераши, криминалци… Све је то подвала која служи зато да се скине одговорност са владајућег поретка. Малограђани не желе да се сучеље са владајућим поретком. Капитализам је неприкосновен. Шта се то, заправо, дешава са нашим друштвом?
Налазимо се у све дубљој капиталистичкој мочвари. Капитализам узима све крвавији данак. Насиље је свеприсутно. Живимо у друштву које се заснива на принципима “Човек је човеку вук!”, “Рат свих против свих!”, “Уништи конкуренцију!”, “Паре не смрде!”, “Рат је најбољи посао!”…
Живимо у страху. Некада смо остављали кључ од стана испод отирача… Данас живимо иза металних врата, безбедносних система, “специјалних брава”, камера и рефлектора… Више не смемо децу да пустимо на улицу, у школу, у продавницу… Данас живимо у “демократији”. Постали смо део капиталистичке цивилизације. Насиље је постало начин живота. Свакодневно се дешавају стравична убиства и самоубиства; криминал буја; продавци дроге су свуда; политичари, полицајци и судије постали су слуге и заштитници криминалних банди; радници су изложени све беспоштеднијој пљачки и самовољи капиталиста; све већи број деце буде отето. Србија је постала део светског ланца трговине децом и органима; породично насиље узима маха – деца су његове најгоре жртве; све је већи број силовања; проституција цвета; затварају се школе и отварају коцкарнице у којима криминалци претварају младе у коцкарске протуве; стадиони и спортске хале постали су концентрациони логори у којима мафијашке банде стварају од наше омладине насилнике и дрогераше; лекари и фармацеути све беспоштедније пљачкају људе којима је потребна њихова помоћ; трговци су постали преваранти који се богате пљачкајући сиротињу… Црква се увукла у све поре живота. Попови су свуда. “Биће пропаст света!”. И попови владају страхом. Зашто “свеприсутни, свемоћни и милосрдни Бог” није заштитио ту јадну децу?
Читава јавна сфера промовише насиље. Оно је добило спектакуларну димензију. Насиље је постало највиши егзистенцијални и тиме највиши вредносни изазов. Спремност убити постао је најважнији животни и вредносни принцип. Убилачко насиље је највиши облик самопотврде у друштву које се заснива на насиљу. Млади су највише подложни утицају владајућег духа. Они су најгоре жртве духа насиља. Убице, криминалци, “жестоки момци” продавци дроге, макрои… постали су идоли младих.
Неће нам бити боље докле год не укинемо капитализам и створимо друштво које ће се заснивати на друштвеној својини над средствима за производњу; на привреди која ће настојати да задовољи истинске људске потребе и која ће имати разумни однос према природи; друштво у коме ће свако живети од свога рада; у коме ће свако имати одговарајуће животне услове; у коме ће образовање и здравство бити бесплатни и доступни свима; у коме ће развој међуљудских односа бити основни критеријум напретка; у коме ће рађање и одгајање деце у здравом породичном окриљу чинити смисао живота…

80 ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНА У РАЈКОВЦУ

Пре тачно 80 година, 23. маја 1943. године су четнички злочинци, највећи изроди српског народа, припадници тзв. Горске гарде којом је командовао ратни злочинац и крвник Никола Калабић, у селу Рајковцу заклали Даринку Радовић и њене две ћерке, 14-годишњу Станку и 18-годишњу Радмилу.
Ти “храбри синови српског народа” како их данас називају они који су много гори од њих, јер величају злочин и злочинце, су их заклали због тога што нису хтеле да одају где је сакривен рањени партизански борац. Пред мајком су прво заклали млађу Станку, затим Радмилу и на крају и саму Даринку.
Ова тужна годишњица је још тужнија због чињенице да су нељуди у судским одорама, судије Апелационог суда у Београду, потврдиле одлуку Вишег суда у Ваљеву о рехабилитацији ратног злочинца Николе Калабића. Сада, то слободно
можемо рећи, крв невиних жртава из Рајковца – Станке, Радмиле и Даринке, није више само на рукама непосредних извршилаца злочина и њиховог команданта Николе Калабића. Овом одлуком су том крвљу своје руке окрвавиле и судије из Вишег суда у Ваљеву и судије Апелационог суда у Београду. Они су “у име народа” злочинца ослободиле одговорности за почињене злочине, што значи да су и они саучесници у злочину.
Оно што имамо да кажемо је да није још све готово. Ово је тек прво полувреме.
Непобитна чињеница је да се друго полувреме приближава, а какав ће бити крајњи резултат, показаће време. Ми смо уверени да се никако неће свидети горе поменутима.
Никада нећемо заборавити злочине четничких бандита над невиним српским жртвама, као и над жртвама свих народа и народности Југославије.
СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ

FAŠISTIČKA NEMAN JE UNIŠTENA

Devetog maja 1945. godine, tačno 49 meseci i tri dana od fašističkog napada na Jugoslaviju, Maršal Tito je preko beogradskog radija narodima Jugoslavije saopštio radosnu vest: ” Osvanuo je dugo željeni dan koji ste vi s tako velikom čežnjom očekivali. Došao je praznik i na naše ulice…Sinuo je veliki dan mira i slobode… Nekada strašna i naoko nepobediva sila, danas je skršena. Pobedila je pravedna stvar Ujedinjenih naroda nad onim razornim silama koje su htele nametnuti čovečanstvu takozvani novi poredak, poredak ropstva i patnji…”
Tito je posebno zahvalio vojnicima i oficirima Jugoslovenske armije, partizanima i partizankama, koje su svojim heroizmom od 1941. godine bili primer za sve porobljene narode sveta: ” Vi ste časno izvršili svoj dug prema svojoj domovini. Vaša besmrtna dela večito će živeti u srcima naših naroda i njihovih budućih pokolenja. Poprišta slavnih bitaka na Sutjesci, Zelengori, Kozari, Neretvi i drugim mestima ostaće večiti spomenici heroizma vašeg i vašiih palih drugova. Oni će nadahnjivati buduća pokolenja naših naroda i učiti ih kako se voli otadžbina i kako se umire za nju. Oni će biti spomenici našeg narodnog ponosa u borbi za slobodu i nezavisnost “.
Samo u završnim operacijama Jugoslovenska armija je nanela neprijatelju gubitke od 99.907 mrtvih i zarobila 309.639 vojnika, te zaplenila preko 180.000 pušaka, 24.000 automatskog oružja, 1500 topova i drugog ratnog materijala. Ali, velikih ljudskih gubitaka bilo je i na našoj strani. Samo u poslednjim borbama za oslobođenje bilo je oko 30.000 poginulih i 70.000 ranjenih boraca, dok je u toku celog rata poginulo 305.000, a ranjeno 425.000 boraca Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Ogromne žrtve je podnelo i civilno stanovništvo, tako da je u Drugom svetskom ratu naša zemlja ukupno imala 1.700.000 mrtvih na bojnom polju i u koncetracionim logorima. Svaki deveti Jugosloven dao je svoj život u ovom ratu.
Mesec dana po završetku rata, 18. juna 1945. godine, Maršal Tito je na veličanstvenom narodnom zboru u Mladenovcu odao posebno priznanje srpskom narodu za sve ono što je učinio da zemlja bude slobodna: “Najbolji sinovi srpskog naroda ginuli su od 1941. godine na bojnim poljima u Srbiji, Bosni, Vojvodini, Dalmaciji, Hrvatskoj i drugim krajevima naše zemlje, svuda gde je bilo borbe “. Tito je istakao da su srpski sinovi učinili herojsko delo koje je za večita vremena osvetlalo lice srpskog naroda:” Tek sada su oni koji su zamenili borce što su ginuli u ratovima od 1915. do 1918. godine, tek sada su njihovi novi ratni drugovi dovršili delo za koje su se borili ratnici na solunskom frontu, na Kajmakčalanu i gde god se vodila bitka za slobodu i bolju budućnost srpskog naroda i svih naroda Jugoslavije “.

SASTANAK SA NOVIM AMBASADOROM KUBE

Dana 05. maja 2023. godine, na poziv novog ambasadora Republike Kube u Srbiji druga Leyde Ernesta Rodrigeza Hermandeza,delegacija Komunista Srbije posetila je ambasadu Kube u Beogradu.
U tročasovnom razgovoru upoznali smo novog ambasadora sa aktivnostima naše partije i preneli naše impresije sa nedavne posete Republici Kubi.
Od strane ambasadora dobili smo informacije o situaciji na Kubi i ogromnim poteškoćama sa kojima se suočavaju zbog kriminalnih sankcija nametnutih od strane imperijalističkih SAD.
Ambasador nam se zahvalio jer smo mu među prvima poželeli dobrodošlicu i puno uspeha u radu.
Dogovorili smo se da ojačamo saradnju i da je podignemo na još viši nivo.

KOMUNISTI SRBIJE U KUĆI CVEĆA

Dana 04. maja 2023. godine, delegacija Komunista Srbije položila je venac na grob Maršala Josipa Broza Tita. Prošlo je 43 godine od smrti druga Tita ali je on i dalje u srcima mnogih građana Srbije i cele Jugoslavije. Danas u uslovima surovog liberalnog kapitalizma sa setom se sećamo socijalističke Jugoslavije u kojoj su standard i bezbednost građana bili na vrhunskom nivou.
Komunisti Srbije će ubuduće, kao i do sada ostati verni principima na kojima je Maršal Josip Broz Tito insistirao a to su : Socijalizam, Bratstvo i Jedinstvo, Jugoslavija i Nesvrstana spoljna politika.

KOMUNISTI SRBIJE UVEK SA RADNICIMA

Dana Prvog maja 2023. godine Komunisti Srbije su učestvovali na zajedničkom protestu komunista na Trgu Dimitrija Tucovića u Beogradu. Pored naše partije na protestu su učestvovali NKPJ i SKOJ. Komunisti Srbije su položili venac na spomenik velikanu socijalističke misli Dimitriju Tucoviću koji je ujedno i rođen na današnji dan 1881. godine.
Centralni sindikalni protest održan je na Trgu Marksa i Engelsa. Iako su sindikalna rukovodstva pokupljena Komunisti Srbije su se priključili nezadovoljnim radnicima. Pojava komunista na protestu prihvaćena je sa oduševljenjem od strane nezadovoljnih radnika. Poručili smo radnicima da će im u budućnosti u kapitalizmu biti sve gore i gore. Jedini izlaz iz bede je da se radnici masovno uključe u komunistički pokret da bi u socijalizmu dočekali svoju slobodu.
Nažalost, i ove godine mnogi radnici su izabrali roštilj umesto protesta. Pravo na proslavu Prvog maja imaju samo radnici u socijalističkim državama pošto nisu eksploatisani.
Svim radnicima i komunistima

čestitamo

Međunarodni praznik rada.

Živeo Prvi maj!

15 GODINA KOMUNISTA SRBIJE I 104 GODINE KPJ

19.04.2008. u Beogradu je osnovana partija Komunisti Srbije ujedinjenjem Jugoslovenskih komunista, vecinskog dela SKJ I grupe mladih komunista iz Krusevca.
Partija Komunisti Srbije je jedini pravi ideološki i legitimni naslednik KPJ i SKJ.
Mi Komunisti Srbije nismo priznali razbijanje SFRJ i smatramo da je naša zemlja pod okupacijom.
Takođe ne priznajemo pljačkaške privatizacije i otimanje društvene imovine.
Po našem povratku na vlast biće ponovo izvršena nacionalizacija svega što je otudjeno od naroda.

INTERVJU SEKRETARA ZA INFORMISANJE KOMUNISTA SRBIJE ZA LJUBLJANSKO “DELO”

Najozbiljniji slovenački list “Delo” objavio je intervju sa drugom Draganov Ivićem sekretarom za informiranje partije Komunisti Srbije.
Komunizam ne da nije mrtav nego naše vreme tek dolazi.
Tokom razgovora drug Ivić je odgovarao na pitanja novinarke Zorane Baković iz raznih oblasti .
Istorijat partije , trenutno stanje na terenu ,odnos prema istoriji i današnjoj lokalnoj i svetskoj poziciji komunista.
Čitav intervju možete pročitati na linku ispod teksta.
https://l.facebook.com/l.php?u=https%3A%2F%2Fwww.delo.si%2Fnovice%2Fsvet%2Fkomunizem-ni-mrtev-pravzaprav-sele-prihaja%2F%3Ffbclid%3DIwAR2TlHFk1Qw-OAuVsn9p8vidiX0-ECh3UClhmW3EBY-0-9GMO47Rp5w1ugk&h=AT2MV84lHrcqVCmZGHyxpjGVQ6q_veWN8Y_3Ft-f6uhJhBPvOCDGANZDlpvjsDP9yKyX6TctP3ECG3Qo28iWIpPnmvA7r6sO_66BuuZ5qjqcakXzmAJnO7O66BN-eNGIR-Ze&__tn__=%2CmH-R&c[0]=AT18dPYWY0GVP8jGRbVhPLGr15WKIpT545yEUylK3PSr9UJXaZQTmEewdvV5v-866bJRjLrH648Gr8XYE_KbrfKkGOMtnVgu4KNb2slKadnjj_Bd8Npo4QrnCX0Yts-J682WW4Y4ZEsa0d284Fj9oEiPLQ3s9zyu-x-CafIrY91HUwP_BDX3rPPV-BFufmljuHzcbK7ORGuk

ПОДАНИЧКА ВЛАДА СРБИЈЕ УВЕЛА ВИЗЕ ЗА ГРАЂАНЕ КУБЕ

Скоро незапажено је у српској јавности прошла вест да је Влада Републике Србије 14. априла донела одлуку о увођењу визног режима са Републиком Кубом. Тиме је учињена велика неправда прама Кубанцима, који су велики пријатељи Србије и који никада нису учинили ништа што би штетило нашима интересима. Напротив, Куба је увек подржавала Југославију и Србију, а посебно у најтежим тренуцима за нашу земљу.
Вучићев поданички режим је овим поступком нанео велику срамоту нашем народу и држави. Одлука о увођењу визног режима је дубоко неморална и без икаквог основа, јер
не штити наше интересе, већ неки имагинарни интерес империјалистичке ЕУ.
Европска унија је од Србије тражила да уведе визни режим са више држава, међу којима је и Република Куба, због наводне опасности од прилива економских миграната на територију њених чланица. Колико је та опасност апсурдана када су Кубанци у питању говори и чињеница да они на територију Европе могу да дођу само авионским саобраћајем. Конкретно, у Србију Кубанци најчешће долазе преко Турске, јер им није
потребна транзитна виза. Знајући за то турски авиопревозник је одредио веома високе цене карата, које се крећу од 1.800 € па навише за повратну карту на релацији Хавана – Београд. Ако се као репер узме податак да плата капетана кубанске војске не прелази 50 USD месечно, онда можемо само замислити колики број Кубанаца је у могућности да плати тако високе цене авионских карата. Закључак је потпуно јасан, веома, веома мали број њих и они ни на који начин не могу да угрозе ЕУ.
Када је Куба у питању, прави разлог за овакав поступак ЕУ је још један вид притиска на руководство Републике Кубе и кубански народ, због њихове независне политике и отпора
империјалстичким силама, а пре свега према САД, Великој Британији и ЕУ. На овај начин ЕУ жели да покаже да има моћ да против Кубе окрене и њене доскорашње пријатеље, што
је држава Србија и била.
Подсетимо да преко 60 година трају санкције које су империјалистичке силе на челу са САД увеле Куби и због којих кубанска економија отежано функционише, што веома
негативно утиче на живот грађана Кубе. Шта за једну државу и њене грађане значе санкције ми веома добро знамо.
Куба води самосталну политику, али не и Србија. Вучићев режим користи сваку прилику да се додвори својим иностраним газдама. Спремни су да без имало срама окрену леђа
нашим осведоченим пријатељима, само зарад останка на власти и могућности даљег тлачења сопствених грађана. Наравно, режим и не размишља да уведе визни режим са
великим државама, као што су Русија и Кина, јер би то за домаће властодршце имало погубне последице. Иживљавање је дозвољено само над онима који не могу да узврате у мери која би угрозила интересе владајуће структуре.
Споразум између Владе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Револуционарне владе Републике Кубе о укидању виза, закључен 6. октобра 1965. године у Хавани, престао је да важи 13. априла 2023. године, а од 14. априла 2023. године на снази је пуни визни режим за све врсте путних исправа са Републиком Кубом.
Власт је учинила сраман чин, али већина грађана Србије и даље гаји велико поштовање и изражава пуну солидарност са Кубом. Нама ће Кубанци заувек бити пријатељи и увек ће бити добродошли у Србији.