Ни једна од предложених 24 листe није прихватљива за нашу Партију. Све оне су са капиталистичким и антикомунистичким предзнаком. У предизборној кампањи сви се лажно представљају и обмањују јавност лажним обећањима ради постизања личне користи, као и скретања пажње грађана од свакодневних проблема. Ни једна од њих не заступа интересе радничке класе и обесправљених грађана, већ искључиво интересе крупног капитала. У том циљу у јавним медијима се амфирмишу садржаји који разарају породицу и само друштво, ширењем неморала. Кампање политичких партија су личиле на ријалити програме.

Наша партија је била спремна да подржи комунистичку опцију за изборе, међутим она је била лажна, демагошка и обманула је нас, радничку класу и грађане Београда.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Дана 24.02.2018.године у Дому омладине Београда, Партија Комунисти Србије је одржала трибину поводом 75.година од победе Црвене Армије у Стаљинградској бици.

На трибини уводно излагање о току Стаљинградске битке изложио је друг Предраг Јовановић. Излагање на тему Допринос Југославије у антифашистичкој борби поднео је др.историје друг Цолић Младенко.

После ових излагања уследила је дискусија по наведеним темама. Тежиште дискусије било је на доприносу Југославије антифашистичкој борби кроз везивање великог броја фашистичких снага, чиме је постигнуто да се изврши прегрупација јединица са Источног фронта на територију Југославије.

У данашњем времену када се широм света, па и у нашој земљи врши ревизија историје и рехабилитују ратни злочинци, задатак нас Комуниста је да износимо истину о НОБ и доприносу НОВ и ПОЈ у победи над фашизмом.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Дана 22.02.2018.године активисти Партије Комунисти Србије активно су учествовали на протесту синдиката пензионера под паролом „Ставимо тачку на пљачку“. Упркос хладном времену и медијској блокади на протесту се окупило више хиљада пензионера обесправљених и опљачканих од стране Владе Републике Србије. Комунисти Србије су били једина левичарска политичка партија која је дала подршку најстаријим и најрањивијим грађанима наше државе. Сваке године број пензионера се смањује за око 80 000. Актуелна власт прави раздор између запослених и пензионера протурајући причу да због великог броја пензионера не могу да повећају плате запосленима. Уједно највећи дужници ПИО фонда су највеће фирме у Србији које уз подршку актуелне власти не измирују своје обавезе.

Скуп је организован на тргу „Маркса и Енгелса“, а онда се колона упутила према згради Председника Републике Србије на Андрићевом венцу где му је свечано предат чек у вредности од 5000 динара. Одатле смо се упутли до зграде Уставног суда где је предата петиција уз „сочене“ пароле.

Комунисти Србије ће и даље подржавати најугроженије слојеве становништва и позивати их да се активно укључе у класну борбу против капиталистичког система у нашој земљи.

Удружење „Комунисти Републике Србије“ дана 24.02.2018.године (субота) у 14.30h у Дому Омладине у Београду организује Јавну Трибину поводом 75.годишњице победе у Стаљинградској бици. Тема ове трибине је: Допринос Стаљинградске битке свеукупној победи антифашистичке коалиције у Другом светском рату.

НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОЈЕ СЕ БОРЕ ЗА ЗАШТИТУ ЉУДСКИХ ПРАВА И СЛОБОДУ НЕ РЕАГУЈУ!

Филипински председник Родриго Дутерте нуди награду од 500 долара за сваког убијеног комунистичког побуњеника. На тај начин Дутерте који води рат против „Нове народне армије“ герилаца (НПА) милитантног крила  братске Комунистичке партије Филипина сматра да ће смањити буџет за војску-„Убијте припадника НПА данас и платићемо вам 500 долара”. Рачунао сам ако се овај рат настави четири године биће веома скупо. Међутим, ако платим 500 долара по убијеном комунистичком побуњенику уштедећу 47% навео је Дутерте. Он је додао да је убити комунисту лакше него убити птицу.

Ако можете да убијете птицу изнад вас, колико је тешко убити припадника НПА чија глава је веома велика, рекао је Дутерте. Председних Филипина је тај свој говор одржао само неколико дана након што је војсци наредио да жене комунистичких побуњеника не убијају, већ да им пуцају у вагину. Нећемо убијати те жене, само ћемо им пуцати у вагине како би постале безвредне.

Из свега наведеног видимо да наше невладине организације прикривено подржавају овакве и сличне фашистичке изјаве светских злотвора.

Председник Србије Александар Вучић током службене посете Хрватској и својој колегиници Колинди Грабар Китаровић, на заједничкој конференцији за штампу, је дао скандалозну изјаву, истичући “да се српска и хрватска страна готово ни у чему не слажу, али да,када је реч о будућност, немају супротстављене интересе”. Исто је потврдила и хрватска председница.
Да није жалосна, ова би изјава била смешна. Која је била сврха сусрета два државника ако не помирење два братска народа? У једном су међутим сложни,а то је заједнички интерес у будућности. Хушкати два народа једне против других,реторику базирати на причама како нема заједничког суживота,како су за све горе стање у Србији криви Хрвати а у Хрватској Срби. Наравно, наставити са пљачкањем народа и гурањем истих у амбис. Наставити и у будућности са сејањем мржње а као параван за неспособност и лоповлук. Наставити са рехабилитацијама фашиста и ратних злочинаца. Докле више?

Komunisti još nisu ustali. To je valjda očigledno. A zašto nisu ustali govore sledeća “opravdanja” izrečena od 1990. godine, ili dan nakon razbijanja SKJ. “Opravdanja” su izrečena na mnogobrojnim, dugotrajnim sastancima zarad ujedinjenja komunista u Srbiji (bez efekta):

–”Mi smo oni pravi, drugi su skrenuli sa linije”;

– “Mi smo čisti, drugi du se uprljali”;

– “Tito je dobro uradio do 1948, posle je grešio”;

– “Treba nam jedan jak lider”;

– “Možemo sami, drugi nam ne trebaju”, – itd.

Da li ste negde pročitali “radnik”, “borba”, “akcija”? Komunisti su uvek bili i stalno moraju biti na strani socijalno ugroženih, onih koji proizvode novu vrednost, onih koji su progresivni i kreativni, onih koji su antifašisti. A svih takvih ima mnogo danas u Srbiji, a mi komunisti nismo sa njima. Zašto?! Godine prolaze, snage su razdvojene, tavori se, dok se eksploatacija uvećava, neofašizam buja…(vidi “Zig hajl!” usred Beograda!) A šta se dešava ovde i sada, 2018. godine?

Nejednakost u svetu stalno se povećava. Jedan posto bogatih raspolaže sa imovinom koliku ima ostalih 99 posto čovečanstva. Činjenica je da 62. milijardera raspolaže imovinom kolika je imovina polovine čovečanstva. U 2017. godini jednom procentu najbogatijih pripalo je 82 posto profita, dok se 50 posto čovečanstva radovalo ako im se prihodi nisu smanjili. Od 2010. godine prihodi milijardera povećali su se 13 puta (!) dok se broj radnika povećavao svega za 2 posto godišnje (Podaci sa svetskog ekonomskog foruma u Davosu januara 2018. godine).

U Srbiji je na delu “spinovanje” da je raj, jer bez rasta BDP od najmanje 4 posto godišnje nema napretka. Zašto je trebalo (i kome) da se uništi industrija i privreda, da bi se sada sve to ponovo obnavljalo? Performanse Srbije su unazađene 50 godina: da li su toga svesne generacije rođene nakon ’90-ih? Nijedna zemlja u svetu nije se oporavila samo od stranih investicija, a kamoli unapredila. Ne subvencionira se i ne podstiče pokret “oslonca na sopstvene snage”.

Radnik u Srbiji (u širem smislu) nikada neće imati veću platu od 500 evra jer politika raspolaganja profitom u “šrafcigerindustriji” uvek ide ka tome da se nivo obrazovanosti radnika smanjuje. Dok mladi, a sada već i stariji iz Srbije odlaze u inostranstvo, ovde nije dobro. Ne odlaze oni samo radi većih plata, nego i zbog neizvesnosti, nesigurne budućnosti u Srbiji.

Istinska levica u Srbiji (a nje nema, ali ima njenih pristalica) morala bi da usvoji tvrdnju Dr Ljubodraga Simonovića (Ducija) da više nije bitna ideologija nego je pitanje opstanka čovečanstva i da se prema tome interaktivno postavi.

 

Pišem ovo, više nabacujem, zbog pobune zbog devastiranja radničkog i komunističkog pokreta u Srbiji. Sramota je svih komunista, bez obzira na to gde su članovi, da ni nakon 28 godina od razbijanja SKJ u Srbiji nije obnovljen njihov rad. Neću da budem salonski komunista. Nemojmo dozvoliti spolja (i iznutra) dirigovano totalno eliminisanje komunističkog i radničkog pokreta. Ujedinjenje i aktivno delovanje komunista u Srbiji očekuju eksploatisani i ugroženi građani Srbije. Već kasnimo i nemojmo više odugovlačiti. Istovremeno, ovo je i poziv svim istomišljenicima i onima koji prihvataju napred navedeno, sa uverenjem – da vreme komunista nije prošlo, ono dolazi i krenimo mu u susret sa:

“Ustani Radniče!”

“Jednom zauvek mi smo kazali svima, i onima koji huškaju sa strane i onima koji žale za onim što su nekad imali, da hoćemo da budemo sami gospodari u svojoj kući, da smo sposobni i da znamo da se podižemo privredno.” (J.B. Tito)

 

Olajoš Nađ Mikloš

“Komunisti Srbije” iz Subotice

Partija “Komunisti Srbije”  prenosi  tekst članka koji je objavljen na portalu N1 22.01.2018.godine i u potpunosti  podržava stavove koje je u njemu izneo selektor rukometne reprezentacije Srbije Jovica Cvetković.

Selektor rukometne reprezentacije Srbije Jovica Cvetković oglasio se povodom burnih reakcija javnosti na njegovu raniju izjavu da “očekuje punu podršku braće Hrvata u meču sa Francuskom” i objasnio zbog čega je to rekao.

Cvetković je u najavi meča sa Francuzima, između ostalog, rekao i da bi bio sretan ukoliko njegovi igrači dobiju svjetske šampione i pomognu Hrvatima da odu u polufinale.

“Vidim da je moja izjava izazvala burne reakcije, ali znam šta sam rekao bez trunke kajanja. Četrdeset godina smo živeli kao braća, pomešane krvi, zajednički slava, Božića i Bajrama. Bilo nam je lepo. Izrekao sam istinu koja ne sme da se kaže”, rekao je Cvetković, a potom nastavio u istom tonu:

“Hoćemo li ćutati i pokazati da smo mrtvi, samo toga nismo svesni, čekamo da nam jave? Hoćemo li našoj deci narednih 40 godina ostaviti pogrome, oluje, klanje ili pak pokazati da postojimo dajući im delić našeg srećnog detinjstva kada nismo znali za razlike među ljudima? Hoćemo li ih ostaviti u getima malih državica ili otvoriti širinu naše prošlosti kada su nam svi putevi u svetu bili otvoreni? Da li ćemo se zadovoljavati što ovakvi mali, ništavni, slepi, predstavljamo klozet Evrope?”.

Iskusni stručnjak je istakao i da bi najbolje za sve na ovim prostorima bilo ukoliko bi naučili da praštaju.

“Ne, ne bi trebalo zaboravljati, ali treba praštati zbog budućnosti koja za našu decu na ovim prostorima zavisi samo od naše svesti. Baš me briga za sve one politike koje nas dele, kao i za sve “velikosrbe”, “velikohrvate”, “velikobošnjake, “velikoalbance”, koji našoj i svojoj deci kopaju grobove”, zaključio je Cvetković.

Naš drug i saborac, sa kojim smo se poslednji put susreli krajem prošle godine u Rusiji, Kemal Okujan, Generalni sekretar Turske Komunističke partije, osuđen je na zatvorsku kaznu od 11 meseci i 20 dana ili plaćanje novčane kazne zbog članka o turskom predsedniku Tajipu Erdoganu. U tamnom vilajetu Turskoj, svaka kritika politike diktatora Erdogana kažnjava se na ovaj način. Okujan je već četvrti član TKP osuđen na zatvorsku kaznu.
Partija Komunisti Srbije se u potpunosti solidariše sa TKP i osuđenim Generalnim sekretarom Kemalom Okujanom i osuđuje kriminalni progon komunista kao i svih boraca protiv represije u Turskoj i celom svetu.

ŽIVEO MEĐUNARODNI KOMUNISTIČKI POKRET!
SLOBODA ZA KEMALA OKUJANA!

Данас, 22.01.2018.године активисти Партије „Комунисти Србије“ протествовали су испред Вишег суда у Београду против рехабилитације сарадника Немачке окупаторске власти у Србији и председника тзв. Српске владе генерала Милана Недића. Поред наших активиста протесту су присуствовали и активисти СКС и НКПЈ.

Сматрамо да је поступак рехабилитације Милана Недића сраман и у супротности са антифашистичким опредељењем наше државе. Влада Милана Недића и он лично постављени су од стране Немачке окупационе власти и у њихово име владали Србијом током окупације у Другом Светском Рату. Овом приликом желимо посебно да истакнемо да је тзв. „Српска мајка“, односно представници те власти  основала концентрациони логор на Бањици и у њега послала преко 70 000 Српских родољуба, Јевреја и Рома.

Жалосно је да је савест прогресивних снага ове државе представљала група антифашистички и комунистички опредељених активиста, док  представника СУБНОР-а и других антифашистичких организација није било.

Без обзира на тренутну ситуацију и јачање десних снага у нашој земљи, искрено се надамо да ће надлежни суд своју одлуку донети у складу са неоспорним историјским чињеницама, да је Милан Недић са својом владом био на страни окупатора, а самим тиме против свог Народа и свих прогерсивних снага човечанства, које су победиле у Другом свестком рату.

ДОЛЕ РЕВИЗИЈА ИСТОРИЈСКИХ ЧИЊЕНИЦА !

СМРТ ФАШИЗМУ-СЛОБОДА НАРОДУ !