Наш друг и саборац Бранко Јовановић из Љига трагично је преминуо дана 26.12.2017.године. Бранко је рођен 1957.године у Љигу. Свој партијски рад је започео на Правном факултету у Београду где је вршио функцију Секретара Комитета студентске организације. По повратку у Љиг изабран је за секретара општинског комитета СКЈ. Био је један од инцијатора формирања организације „Комунисти Србије“ у Љигу, и  остао као активни члан све до своје смрти. Друг Бранко ће остати запамћен као непоколебњиви револуционарни Марксиста-Лењиниста који је увек био у првим редовима борбе за социјалну правду и социјалистичко друштво.

 НЕКА МУ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА.

Partiji Komunisti Srbije

 

Veoma smo zahvalani što smo ponovo uspostavili kontakt i pokrenuli saradnju.

Smatramo da je razmena čestitki važna u međusobnoj saradnji i solidarnosti.

Tridesetog decembra, svi Korejanci će proslaviti 6. godišnjicu imenovanja vrhovnog komesara Kim Jong Una kao vrhovnog komandanta Korejske narodne armije.

Zato vas molimo da pošaljete poruku sa čestitkom predsjedavajućem VPK-a, predsjedavajućem komisije za nacionalna pitanja DNRK-a, vrhovnog komandanta KNA, drugu Kim Jong Un-om tom prilikom zajedno sa novom godinom.

Želeli bismo da vam se unapred zahvalimo i radujemo se vašem odgovoru.

 

Srdačan pozdrav

Ri Piong Du, ambasador

Ambasada DNR Koreje u Rumuniji

 

 

Dragi drugovi,

Povodom 6.godišnjice dolaska na čelo partije i armije druga Kim Jong Un, Partija Komunisti Srbije u potpunosti podržava pravednu borbu Korejskog naroda protiv imperijalizma i neofašizma čiji nosioci su SAD.

Drugarski pozdrav,

Partija Komunisti Srbije.

Dragi drugovi,

Želimo vam puno sreće i zdravlja u Novoj 2018.godini. Uvereni smo da će naša saradnja tokom naredne godine biti podignuta na još viši nivo. Radnička klasa i svi obespravljeni iz naših republika očekuju od komunista da sruše divlji liberalni kapitalizam. Kao revolucionarni marksisti i lenjinsti učinićemo sve da u narednoj godini naša borba protiv buržoazije bude što ubojitija na celoj teritoriji Jugoslavije.

Partija Komunisti Srbije.

NOVA GODINA PUNA POBEDA-RAUL KARION BRAZIL

Прва пролетерска народноослободилачка ударна бригада формирана је 21. децембра 1941. године у Рудом. Бригаду је формирао Врховни командант Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије (НОВ и ПОЈ) Јосип Броз Тито, на основу одлуке Централног комитета Комунистичке партије Југославије. Била је то прва маневарска брзопокретна јединица НОВ и ПОЈ, намењена за извођење борбених дејстава на читавом ратишту.

 

Тито врши смотру Прве пролетерске народноослободилачке ударне бригаде

Приликом формирања, бригада је бројала 1.200 бораца и у свом саставу имала шест батаљона: Први и Други (црногорски – команданти народни хероји Перо Ћетковић и Радован Вукановић), Трећи (крагујевачки – командант народни херој Радисав Недељковић Раја), Четврти (краљевачки – командант народни херој Павле Јакшић), Пети (шумадисјки – командант народни херој Милан Илић – Чича шумадијски) и Шести (београдски – командант Миладин Ивановић).

Командант бригаде био је прослављени београдски комуниста и Шпански борац, народни херој Коча Поповић, а политички комесар, такође народни херој, Филип Кљајић Фића.

генерал Коча Поповић у Дрвару, 1944. године

Прва пролетерска бригада је на свом путу славе, који је био дуг преко 20.000 километара и трајао 1.240 ратних дана, храбро и часно носила црвену Пролетерску заставу. Борила се у 530 већих и мањих борби (скоро сваки други дан), којом приликом је имала око 7.500 погинулих, рањених и несталих бораца, од чега 625 бораца који су у њеном саставу били приликом формирања у Рудом. Бригада је из строја избацила више хиљада окупаторских војника и њихових домаћих помагача. У њеним редовима борило се више од 22.000 бораца из целе Југославије. Дала је 83 народна хероја и више од 3.000 војних и политичких руководилаца. Њен командант, Коча Поповић, после рата је обављао више одговорних дужности, међу којима и начелника Генералштаба ЈНА, савезног секретара за иностране послове и потпредседника СФРЈ.

Бригада је одликована: Орденом народног хероја, Орденом народног ослобођења, Орденом партизанске звезде, Орденом братства и јединства и Орденом заслуга за народ.

Застава и одликовања Прве пролетерске бригаде,
који се чувају у Војном музеју у Београду

Датум прве борбе, коју је бригада водила код села Гаочића и Миоча 22. децембар 1941. године, се у СФРЈ славио као Дан Југословенске народне армије. Данас овај дан славе сви они грађани са југословенског простора који поштују вредности и тековине наше народноослободилачке борбе.

Поводом Дана Југословенске народне армије, делегација Партије Комунисти Србије и Удружења Савез Комуниста Србије је данас, 22.12.2017. године положила цвеће на гроб Врховног команданта Оружаних снага СФРЈ, маршала Југославије Јосипа Броза Тита.

Нека је вечна слава и хвала свим борцима Народноослободилачке војске Југославије који су своје животе дали за слободу своје земље, и вечна захвалност свим оним борцима који су рат преживели!

 

Пратија Комунисти Србије

 

Покољ у Вранићу је био злогласни четнички покољ  становника београдског насеља Вранић, крајем децембра 1943. године.

Током ноћи 20/21 децембра 1943. Први батаљон Посавске бригаде Авалског корупуса ЈВуО извршио је масoвни покољ цивила (углавном стараца, жена и деце) села Вранић 30 километара од Београда. Подељени у три групе, четници су извршили покоље у 14 кућа у селу чији су поједини чланови били сумњичени за одржавање везе са партизанима. У свим кућама побијени су сви укућани, осим петоро који су случајно преживели.

Овај масакр био је најмасовнији у низу децембарских покоља на територији Авалског корпуса ЈВуО. Покољ у Вранићу је био ноћу 20 и 21, а покољ у Болечу наредног дана. На послертном суђењу у Београду, одговорност за злочине је стављена на терет Дражи Михаиловићу.

Прва на реду била је кућа Стевана Пантића, носиоца албанске споменице. У његовој кући масакрирано је свих 10 укућана, укључујући и једногодишњег Љубомира. Шеснаестогодишња Видосава – Вида, кћи Милијана Пантића, случајно се затекла у кући на конаку, јер је волела да се дружи са синовима стрица Јована који је био у заробљеништву. То ју је стајало живота, док је осталих шест чланова породице Пантић остало живо јер су ноћили у другој кући, неколико десетина метара удаљеној, за коју четници нису знали да служи за становање.

Учесници овог крвавог пира за „успешно извршење задатака“  под командом Спасоја Дрењанина-Зеке унапређени су и похваљени од четничке врховне команде.

Скупштина Републике Србије донела је Закон којим су изједанчени ови зликовци са борцима за слободу и тако смо постали једниа држава у свету која афирмише губитнике Другог Светског рата.

Комунистичке и радничке партије које потписју овај заједнички апел:

1.Чврсто осудити неприхватљиву позицију председника САД, Д.Трaмпа, преко које САД признају Јерусалим као главни град Израела. 2. Ова одлука снажно нарушава праведну борбу Палестинског народа против Израелске окупације, за стварање и признање Палестинске државе у границама од 1967.године, а источни Јерусалим као главни град. Штавише, ова одлука, која представља опасну провокацију против народа Блиског истока, креће се у правцу општег пожара у региону како би задовољила империјалистичке планове САД-а.

2. Ова одлука снажно нарушава праведну борбу Палестинског народа против Израелске окупације, за стварање и признање Палестинске државе у границама од 1967.године, а источни Јерусалим као главни град. Штавише, ова одлука, која представља опасну провокацију против народа Блиског истока, креће се у правцу општег пожара у региону како би задовољила империјалистичке планове САД-а.

3. ЕУ, као и руководства држава чланица, такође имају одговорност за овакав развој догађаја, јер су продубили своје односе са Израелском државом, истовремено када Израелска држава угњетава и убија Палестински народ. 4. Позивамо раднике и све народе да повећају своју солидарност са Палестинским народом да се ослободи хиљаде политичких затвореника из израелских затвора; да се сруши зид срама; да се присили повлачење Израелске војске са свих окупираних територија од 1967. године, укључујући Голанску Висораван (Сирија) и фарме Шеба (Либан); да се окончају све блокаде против Палестинског народа на Западној обали и Гази; да се ангажују на повратку Палестинских избеглица на њихова огњишта, у просторијама према резолуцији УН-а; да настави борбу за признање независне, суверене и одрживе Палестинске државе унутар граница од 1967. године, а источни Јерусалим као њен главни град.

4. Позивамо раднике и све народе да повећају своју солидарност са Палестинским народом да се ослободи хиљаде политичких затвореника из израелских затвора; да се сруши зид срама; да се присили повлачење Израелске војске са свих окупираних територија од 1967. године, укључујући Голанску Висораван (Сирија) и фарме Шеба (Либан); да се окончају све блокаде против Палестинског народа на Западној обали и Гази; да се ангажују на повратку Палестинских избеглица на њихова огњишта, у просторијама према резолуцији УН-а; да настави борбу за признање независне, суверене и одрживе Палестинске државе унутар граница од 1967. године, а источни Јерусалим као њен главни град.

BOB BRAJTON PREDSEDNIK CK KP AUSTRALIJE I DRUG DEJAN JOVANOVIĆ ČLAN CK KS

Dragi drugovi,

Partija Komunisti Srbije daje punu podršku Kongresu Komunističke partije Australije i želimo vam puno uspeha u radu. Nadamo se da ćete stvoriti uslove za rušenje kapitalističkog sistema i stvaranje socijilaističkog društva po meri čoveka. Želimo da našu saradnju u budućnosti podignemo na viši nivo. Smatramo da bi borbi radničkih i komunističkih partija protiv kapitalizma značajno doprinelo osnivanje Nove komunističke Internacionale i nadamo se da će vaša partija dati podršku za njeno osnivanje.

 

Drugarski pozdrav,

Partija Komunisti Srbije.

 

U ime Centralnog komiteta Komunističke partije Australija, molimo vas primate zahvalnost na pozdravu vaše partije 13. Kongresu naše partije, koji je održan u Sidneju od 1. do 3. decembra. Iskreno cenimo vašu solidarnost.

U socijalizam!

Bob Brajton, Predsednik CK KP

Australije.

U današnjoj euforilji nacionalizma imamo i progresivnih pogleda na istorijske događaje u SFRJ. Svi narodi SFRJ trebalo bi da prepoznaju i osude ratne zločince u svojim sredinama. Dobar primer nam daje bratska SRPH svojom usvojenom Izjavom poslatoj hrvatskoj javnosti koju u celosti predstavljamo.

IZJAVA SOCIJALISTIČKE RADNIČKE PARTIJE POVODOM DONOŠENJA  PRAVOMOĆNE PRESUDE BiH ŠESTORKI

 

Nije sporno da je Međunarodni sud za zločine počinjene na području bivše Jugoslavije tokom svog rada donosio i politički uvjetovane odluke. Nije sporno da je taj sud primjenjivao i nejednakomjerne kriterije u odnosu na učesnike triju strana u počinjenim zločinima. Nije sporno da je taj sud donio i neke vrlo povoljne odluke za hrvatsku kvotu u postupku, a najmanje je sporno da je ogromna količina počinjenih zločina ostala neprocesuirana, što znači da žrtve nisu formalno obeštećene, a počinioci kažnjeni, nakon suđenja koja su trajala skoro četvrt stoljeća.

U slučajevima poput ovoga, nema niti može biti zadovoljnih strana i njihovo lamentiranje je prirodno i razumljivo, ali erupcija bijesa koja je 29. novembra krenula u hrvatskim medijima i institucijama, nakon što je tokom čitanja presuda zadnjoj grupi haških optuženika, šestorici bosansko-hercegovačkih Hrvata, u javnom nastupu na teatralan način jedan od pravomoćno osuđenih sam sebi oduzeo život, izvan je uzanci normalnog i civiliziranog ponašanja.

Nemamo pravo ni kompetencije da propitujemo odluku suda, a još manje da sudu dociramo kao što to čini hrvatska predsjednica, ali imamo pravo i dužnost da ukažemo i osudimo nastale pojave, a to je skoro pa plebiscitarno jedinstvo hrvatske politike i najviših vlasti u pokušaju amnestiranja „šestorke“ pravomoćno osuđene za ratne zločine i uzdizanje njih i njihovih djela. Istovremeno, s istom retorikom krenuli su i gotovo svi mediji u Hrvatskoj, uz nekolicinu izuzetaka.

Takva klima bila je samo podsticaj naelektriziranoj ulici da pokrene atmosferu linča s eksplicitnim prijetnjama prema životu onih koji su imali potrebu da kritički sagledaju ukupnost stvari – na što je vlast ostala indiferentna i gluha.

Mi se ne želimo baviti pojedinim slučajevima, već nam je bitan meritum stvari, a to je da je sud u svojoj završnici, „tik pred ciljem“, potvrdio ono što smo znali od početka, ali i drugi slobodnomisleći pojedinci – da je sam tadašnji vrh hrvatske države, s HDZ-om na čelu, inicirao i bio duboko involviran u procese koji su se odvijali u Bosni i Hercegovini i ta politika traje i danas. Kolerično reagiranje hrvatskih vlasti, medija i ulice, koje se odnosi na predmet iz susjedne države, neće doprinijeti ugledu Hrvatske, nego naprotiv – podcrtava njen politički autizam.

To, uz sva ostala saznanja, potkrepljuje stav da u građanskim ratovima ima onoliko istina koliko je strana u njima.

 

U Zagrebu, 2. XII. 2017.

 

Predsjedništvo Socijalističke radničke partije Hrvatske