OTVORENO PISMO MINISTRU GAŠIĆU POVODOM SLUČAJA GRUPNOG SILOVANJA U NIŠU


Ministre Gašiću, obraćamo Vam se u ime ogromnog broja ogorčenih građana kojima je nepojmljivo da velom tajne obavijate monstruozni slučaj grupnog silovanja, koje se desilo u Nišu pre nekoliko dana. Mi smo sigurni da je policija sposobna da otkrije počinioce, jer se u njenim redovima nalazi mnogo sposobnih i stručnih kadrova. Jedini problem je u vama političarima, koji zarad partikularnih interesa obmanjujete javnost i falsifikujete činjenice. Verovatno je neko od počinilaca ovog gnusnog zločina sin nekog od vaših funkcionera, ili kriminalac povezan sa vašim partijom. Zbog toga, a ne zbog interesa istrage, vi krijete podatke o počiniocima. Verovatno će se i ovaj gnusni zločin završiti isto kao i kada je sin Željka Mitrovića ubio devojku na pešačkom prelazu. Za vas ne postoji istina i pravda. Ceo vaš sistem je ogrezao u laži i prevari. Samo znajte, ovog puta se to neće desiti. Podići ćemo narod na noge, jer su ljudi svesni da tako nešto može da se desi nekom od njihovih najdražih, da budu žrtve vaših obesnih i bahatih bojovnika.
Na kraju, znajte da je za sve mnogo bolje da pravdu sprovode oni koji su za to plaćeni, nego da je narod uzme u svoje ruke.

SF – SN

 

Filed Under: Актуелно

SREĆNA NOVA 2023 GODINA

Filed Under: Актуелно

KOMUNISTI SRBIJE OBELEŽILI 22. DECEMBAR

Dana 22.12.2022. godine delegacija Komunista Srbije i sekcije Prve proleterske brigade prisustvovale su u Rudom manifestaciji povodom obeležavanja 81. godišnjice od osnivanja Prve proleterske brigade. Manifestaciji su prisustvovale brojne delegacije iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Slovenije.
I ove godine prisutan je bio i Albin Pibernik,borac Prve proleterske brigade koji je bio u njenom sastavu i tokom osnivanja i još je uvek dobrog zdravlja.
Posle polaganja venaca na spomenik Prve proleterske brigade, i na Partizanskom groblju, održan je prigodan kulturno umetnički program.
Naša delegacija obišla je i kuću Miloša Divca u selu Drenova u opštini Prijepolje u kojoj je u periodu od 03-09 decembra 1941. godine boravio Vrhovni štab NOPOJ i Politbiro CK KPJ sa drugom Titom na čelu. Na sednici Politbiroa CK KPJ od sedmog decembra 1941. godine doneta je odluka o formiranju proleterskih brigada.
Već 21. decembra 1941. godine u Rudom osnovana je Prva proleterska brigada. Tokom rata je važila za elitnu jedinicu Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.
Na dan formiranja imala je šest bataljona (četiri iz Srbije i dva iz Crne Gore) ukupne jačine 1.200 boraca. Prvi komandant brigade bio je Koča Popović, a politički komesar Filip Kljajić Fića.
Prva proleterska udarna brigada je u 1.240 ratnih dana imala 530 većih i manjih borbi, tj. gotovo svaki drugi dan je provela u borbi. Ostali dani su uglavnom provedeni u iscrpljujućim marševima.
Prva proleterska brigada je na svom ratnom putu prešla više od 20.000 kilometara. U njenim borbama borilo se više od 22.000 ljudi iz cele Jugoslavije. Imala je više od 7.500 poginulih, ranjenih i nestalih boraca, a izbacila je iz stroja više hiljada neprijateljskih vojnika. Dala je više od 3.000 rukovodilaca i 83 narodna heroja.
Prva borba brigade kod sela Gaočića i Mioče 22. decembra 1941. godine slavila se kao Dan Jugoslovenske narodne armije.
Filed Under: Актуелно

VRANIĆ ZNA I PAMTI

Dana 20.12.2022. godine, delegacija Komunista Srbije položila je venac na spomen obeležje žrtvama četničkog terora u Vraniću.
U Narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj revoluciji 1941- 1945 Vranić je ispisao zavet slobodi sa 176 života.
U noći između 20 i 21 decembra 1943. godine, četnici Draže Mihailovića iz mržnje i nemoći da zaustave plamen oslobodilačke borbe srpskog naroda, mučki upadoše u Vranić i poklaše 68 žitelja, od nedužne dece u kolevci, do nemoćnih staraca, među kojima 35 devojaka i žena. 14 porodica je uništeno, 68 života je oduzeto.
Čak jedanaestoro dece ubijeno je do 15 godina starosti. Četiri devojke su silovane pred celom porodicom, pa zaklane zajedno sa njima. To su Mitrović Dikosava od 16 godina, Radosavljević Jovanka od 16 godina i sestre Katarina i Anđelija Matić od 20 i 18 godina. Dvoje dece izmasakrirano je u kolevkama. Mali Ljubomir Pantić od godinu dana i još mlađa Katarina Ilić od samo 5 meseci.
Stradali su od ruku monstruma i zveri koji su svoje poraze i frustracije lečili krvlju nevinog naroda. Mnogi kvazi istoričari danas falsifikuju i prekrajaju istoriju. Vlast rehabilitacijom bilo koga od ovih krvnika i koljaša legalizuje njihove zločine. Sve ove žrtve stradale su samo zato što su imali nekog svog u redovima Narodnooslobodilačke vojske. Za četnike Draže Mihailovića bio je greh boriti se za slobodu svoje zemlje protiv okupatora.
Vranić zna i pamti svaku nevinu žrtvu ali znaju se i dželati koji su te noći sejali smrt. Neposredni izvršioci pokolja naroda u Vraniću bili su: narednik Miša Gačić iz Piromana, podoficiri Bogoljub Bjelanović i Dragan Lazić, podnarednik Dušan Marković iz Kumanova, Milorad Sudimac zvani Ustaša iz sela Dučalović kod Čačka, Velimir Vićentijević-Kurjačić iz Draževca, Đoka zvani Šifonjer iz Beograda, Veselin Kuzmanović iz Joševe kod Uba, narednik Rista Ružić iz Čačka, Vojislav Stojanović zvani Kopilan iz Baćevca, Aleksandar zvani Dobrovoljac iz Kruševca, pop zvani Lale, Vasiljević Borivoje, Savić Branko, Tomić Dragoljub zvani Arnautče, svi iz Vrbovna.
Mediji u Srbiji skrivaju zločine četnika od javnosti. Tako je sa Vranićem, Rajkovcem, Drugovcem i mnogim drugim stratištima srpskog naroda.
Posle kontrarevolucije u Srbiji, rehabilitovano je preko 2000 saradnika okupatora iz redova četnika Draže Mihailovića.
Pokolj naroda u Vraniću nije se desio slučajno. On je sistematski i temeljno pripreman tokom 1943. godine kao odmazda i osveta za neposlušnost i netrpeljivost naroda u Vraniću prema četničkom pokretu i njegove simpatije i privrženost prema Narodnooslobodilačkom pokretu kao i masovnom odzivu meštana Vranića za partizansku borbu protiv okupatora, širom Jugoslavije.
Komunisti Srbije nikada neće zaboraviti nevine žrtve iz Vranića.
SF-SN
Filed Under: Актуелно

PROMOCIJA POŠTANSKE MARKE- 120 GODINA DIPLOMATSKIH ODNOSA REPUBLIKE SRBIJE I REPUBLIKE KUBE

Dana 13.12.2022. godine u PTT muzeju održana je promocija poštanske marke sa likovima poznatih pesnika Laze Kostića i Hoze Martija (José Martí), kojoj je prisustvovala i delegacija Komunista Srbije.. Povod za izdavanje ove poštanske marke je 120 godina diplomatskih odnosa Republike Srbije i Republike Kube.
Borba za nezavisnost Kube od kolonijalne vladavine počela je 1868. godine i trajala je tri decenije. Godine 1902. uspostavljena je neokolonijalna republika i iste godine su započele diplomatske veze između Srbije i Kube.
Potpunu slobodu narod Kube ostvario je pobedom revolucije Prvog januara 1959. godine.
Danas su obe zemlje prijatelji sa dugom tradicijom intezivnih bilateralnih odnosa, zasnovanih na međusobnom razumevanju i istinskom bratstvu dva naroda. Saradnja u privredi i kulturi je uvek bila plodna i vremenom se intenzivirala. Na diplomatskom planu saradnja dveju zemalja je posebno osnažena zajedničkim delovanjem i učešćem u Pokretu nesvrstanih, kako u vreme njegovog osnivanja, tako i u vreme najvećeg uspona,kada je Srbija bila u sastavu SFRJ. Josip Broz Tito i Fidel Kastro Ruz su bili istinski prijatelji i borci protiv imperijalizma.
Prigodno izdanje “120 godina uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Kube” svojim vizuelnim sadržajem odaje počast dvojici književnih velikana, koji su stvarali u sličnom periodu i koje povezuje različitost interesovanja i delatnosti mimo književnog sveta – Laza Kostić i Hose Marti.
Pored domaćina ambasadora Republike Kube Gustava Trista del Toda i predstavnika Pošta Srbije prisutni su bili i predstavnici mnogih ambasada, Društvo srpsko kubanskog prijateljstva i građani prijatelji Republike Kube.
Filed Under: Актуелно

SASTANAK SA AMBASADOROM KUBE

Dana 10.12.2022. godine članovi Centralnog komiteta Komunista Srbije održali su sastanak sa ambasadorom republike Kube u Srbiji Gustavom Trista del Todom a povodom završetka njegovog mandata u našoj zemlji. Drug ambasador je na kraju svog mandata izrazio želju da se oprosti od članova CK Komunista Srbije. Prisutni su bili i supruga druga ambasadora dr. Mayra Reyes, predsednik Društva Srpsko-Kubanskog prijateljstva Sveto Dobrijević i Zorica Dobrijević Dabić.
Tokom sastanka ambasador nas je informisao o političkoj i ekonomskoj situaciji na Kubi, problemima sa kojima se suočava kubansko društvo u otklanjanju štete koju je prouzrokovao uragan Ian sa posebnim osvrtom na zločinačku blokadu koju SAD sprovode prema Kubi već više od šezdeset godina.
Sastanak je protekao u drugarskoj atmosferi a odlučeno je da se intenzivira saradnja sa Društvom srpsko Kubanskog prijateljstva.
Komunisti Srbije se dive KP Kube, Fidelu Kastru i njegovim drugovima koji su srušili kapitalizam, kao i sadašnjoj generaciji kubanskih komunista koji uspešno čuvaju tekovine kubanske revolucije uprkos svim kriminalnim aktivnostima imperijalističkih SAD koji više od šest decenija bezuspešno pokušavaju da sruše socijalizam na Kubi.
Filed Under: Актуелно

ИНТЕРВЈУ ДРУГА ВЛАДИМИРА КАПУРАЛИНА ИЗ СРП ХРВАТСКЕ

Преносимо интервју друга Владимира Капуралина ( СРП Хрватске) за шпански портал Црвена планета.
– Када је и зашто основана Социјалистичка радничка партија Хрватске СРП?
​Социјалистичка радничка партија је основана 25. октобра 1997. Њен први председник био је проф. др Стипе Шувар, високопозиционирани кадар социјалистичког периода, који није мењао своја мишљења и идеје. Основали смо је да бисмо могли легално да делујемо са позиције аутентичне антикапиталистичке левице.
– Какво је стање комунистичког покрета у Хрватској?
Стање комунистичке идеје и покрета у Хрватској је крајње неповољно. Стигматизација идеје социјализма је достигла такве размере да је активно јавно појављивање у нашој емисији чак постало опасност за економску егзистенцију њених чланова. Парадоксално је да су одређене антифашистичке организације постале антикомунистичке. О трансформацији неких од бивших чланова Комунистичке СК лиге у социјалдемократе не вреди трошити речи. Закључићу да је, заправо, СРП својим програмом и идејама ретроградни фактор ретроградне политичке сцене у Хрватској. Спортски речено, играмо утакмицу на противничком терену по правилима противничке стране. И у таквим условима, без материјалних средстава.
– Каква је ваша анализа Југославије, који су њени успеси и грешке?
​Ако под Југославијом разумемо Социјалистичку Федеративну Републику Југославију, њени успеси би се могли приказати хронолошки на следећи начин: Прва фаза се односи на испуњавање обавеза које је партија преузела да мотивише народ да се укључи у Народноослободилачку борбу и социјалистичку револуцију. у 1941-1945године, током нацистичке окупације у Другом светском рату. Земља је подељена беземљашким сељацима, са утврђеном максималном количином земље. Власништво над средствима за производњу у индустрији, рударству, транспорту, енергетици, пољопривреди и прехрамбеној индустрији преузела је држава, а већ у првој половини 50-их година управљање је пренето на раднике по моделу самоуправљања. Био је то први такав пример у свету. Од прератне руралне и индустријски неразвијене земље, Југославија је направила велике кораке ка модерности, системски су се остваривали основни циљеви Комунистичке партије на свим нивоима, а дешавале су се дубоке структурне промене у друштву. Неписменост се брзо искорењивала, ниво хигијене, храна и здравље су расли, земља се индустријализовала. Вишак вредности више није био бенефиција која је ишла у џеп капиталиста, већ приход од кога се хранила солидарност, просвета, здравство, наука, станоградња, култура…
Југославија је 1960-их била једна од најбрже растућих економија у свету. У бродоградњи је била друга или трећа земља у свету. За 10 година, од 1960. до 1970. године, куповна моћ грађана је порасла за 100%. То је постигнуто делом захваљујући коришћењу иностраних кредита, али уз пун суверенитет, без преноса некретнина и инфраструктуре у страно власништво, што је омогућило да Југославија гради мостове, путеве, бране на преграђеним језерима итд. на међународним тендерима, на Блиском истоку, Африци, Јужној Америци. На међународном плану спроводили смо политику мирне коегзистенције и били једни од оснивача покрета несврстаних који је окупио већину земаља света. Наше тачке гледишта су поштоване и наше мишљење је тражено, имали смо независну политику пуног суверенитета. За време његовог постојања био је то најдужи период мира и просперитета на овим просторима.
Ако узмемо у обзир да је радничко самоуправљање sine qua non услов ( услов без којег се не може) у процесу радног ослобођења и еманципације човека, онда грешке и недостаци могу бити резултат људског фактора. Исто се десило и у Југославији. Временом је део партијских и руководећих структура бирократизован, Савез комуниста СК је либерализовао пријем у чланство и дозволио неселективни приступ, што је довело до квантитативног раста чланства, уз губитак квалитета. Партијски идеолошки класни идентитет је слабио, док је растао национални, што је утицало на ниво класне свести и солидарности самих самоуправних радника. Наравно, не треба занемарити утицај верских заједница, посебно код младих. Исти податак да је 1990-их, након контрареволуције и сецесије, од 298.000 чланова Савеза комуниста Хрватске СКХ, њих 97.000 прешло у Хрватску демократску заједницу ХДЗ, кровну странку клерофашистичке деснице. Хрвата, 46.000 је остало у реформисаној социјалдемократији, остали су напустили партију, једни су се пасивизирали, а други су тражили нове начине компромиса, као ми комунисти.
Сви ови почетни недостаци, који су нуспојаве увођења нових модела, за које је потребан одређени период да се процес стабилизује, сами по себи не би довели до контрареволуције и сецесије деведесетих, да није било тектонских друштвено-политичких поремећаја због пада Берлинског зида и распада СССР-а који су се десили у Европи.
– Да ли би Хрватској било боље да је остала део Југославије?
​Без сумње. У суштинском смислу, Хрватска је била део самоуправне социјалистичке заједнице и радници нису били жртве капиталистичке експлоатације. Није било граница између социјалистичких република и грађани су се слободно кретали и комуницирали широм територије. Осим тога, била је део јачег ентитета, Заједничке државе… Од укупног становништва Југославије, које је 1991. достигло бројку нешто изнад 23.500.000 становника, хрватски део чинило је око 4.750.000 становника, а према последњем попису у Хрватској 2021. број становника пао је на мање од 3.900.000становника са неповољном старосном структуром. То је резултат протеривања између 250.000 и 300.000 грађана српске националности, који вековима живе у Хрватској, а потом масовног одласка младих у репродуктивној доби у иностранство у потрази за послом, што изазива пад наталитета. .
У егзистенцијалној сфери, социјална и људска права омогућила су већини грађана да живе достојанствено уз резултате свог рада. Као што сам већ рекао, образовање до највишег нивоа било је свима надохват руке, то се односило и на здравствено осигурање и становање. Радници су добијали прековремени рад, сменски рад по вишој стопи, једном годишње радници су добијали регрес за годишњи одмор. Компаније на копну су имале туристичке центре за раднике на мору, а оне на обали, у унутрашњости, у планинама. Постојали су дечији комплекси и рекреативни центри. Радници су имали и бесплатну правну заштиту у случају сукоба са сопственом фирмом. Након контрареволуције и сецесије 90-их, угушена су многа радничка права, изгубљено је око 700.000 радних места, пошто је привреда републике била оријентисана углавном на међурепубличку размену, тако да је „преко ноћи“ изгубљено више од половине тржишта. Покренута је приватизација. У Хрватској је план био да будућом привредом управља 200 одабраних породица. Страни инвеститори су куповали компаније да би користили инфраструктуру и елиминисали конкуренцију из њихове идентичне производње затварањем исте. Десетине, па и стотине хиљада радника нису добиле плату, од неколико месеци до више од годину дана. Ишли су на посао да би задржали посао. пошто је републичка привреда углавном била оријентисана на међурепубличку размену, због чега је „преко ноћи” изгубљено више од половине тржишта. Покренута је приватизација.
– Како сте доживели распад Југославије?
Било је тешко, као и за све оне који након распуштања нису отворили боцу шампањца. Али нисам дозволио да ме савладају емоције и фрустрације и блокирао сам свој когнитивни интелект. Своју снагу и енергију користио сам тражећи излаз и решења проблема.
– Има ли носталгије за Југославијом?
​Наравно, свако ко је у стању да реално сагледа ситуацију, односно последице контрареволуције и сецесије, осећа извесну носталгију. Иако избегавам да користим тај термин за себе, кажем да сам југословенски реалиста, свестан његових предности и мана у односу на садашњу политичку ситуацију која у свим републикама врши стигматизацију свега што је везано за Југославију и социјализам. Ако би Југославија била хипотетички поново састављена, била би капиталистичка држава, чланица злочиначког НАТО савеза и неспособан и послушни марионетски део ЕУ. Дакле, моје уверење је борба за социјализам. Када се постигне социјализам.
-Да ли се партија залаже за уједињење бивших југословенских савезних република у нову југословенску државу?
​Када би се појавила та хипотетичка могућност, подразумева се да бисмо је прихватили. Међутим, да будемо потпуно јасни, никада нисмо прекидали контакте и комуникацију са друговима из других република. У Београду је 2011. године успостављена Координација комунистичких и радничких партија југословенског простора. Свака република има двогодишње председавање. Наиме, састанак Координације одржан је и 9. октобра ове године у Босни и Херцеговини.
– Шта мислите о Јосипу Брозу “Тито”?
​О Јосипу Брозу Титу написано је на десетине књига, чланака, расправа и научних радова на многим језицима света. Говорити о значајним историјским личностима које су стварале догађаје и пројекте, који су део светске историје, укључујући и Јосипа Броза Тита, у оквиру једног питања није довољно, већ ћу поменути оне најосновније. Као предратни револуционар, Тито је успео да организационо и идеолошки стабилизује партију, која је почела да нагриза због фракцијских сукоба. Почев од 1937. године, под његовим руководством, партија је могла да предвиди и припреми се за предстојеће догађаје. Био је јединствени војсковођа у Другом светском рату, под чијим вођством су се народи Југославије самоорганизовали и успешно водили једну од највећих битака, заиста, једини унутрашњи отпор Хитлеру и његовим слугама, чије су оружане снаге на крају рата бројале 800.000 бораца, обучених за извођење фронталних операција као и за герилске операције. По завршетку рата краљевина је укинута и успостављена је савезна република на основу социјалистичког економског и политичког система. Враћене су територије које су после Првог светског рата и током Другога припојиле друге државе. Под његовим руководством уведено је самоуправљање.
У иностранству је својим енергичним ставом успео да сачува суверенитет државе. Са још четворицом светских државника: премијером Индије Џавахарлалом Нехруом, председником Египта Гамалом Абделом Насером, председником Гане Квамеом Нкрумахом и председником Индонезије Сукарном основао је 1961. године у Београду Покрет земаља несврстаних. Тито је био успешан државник, цењен у међународним односима. Број улица и тргова који и данас носе његово име у многим градовима широм света јасно говори о угледу који је уживао у свету. Док у Хрватској, вазалној империјалистичкој творевини, ствари иду другим путем, у главном граду Загребу његово име скинуто са једног од најважнијих тргова, клерофашистичка ретроградна десница га проглашава злочинцем, а политичке елите избегавају и да помињу његово постојање. Два детаља можда најбоље говоре о Титовој истинској величини, бол који су Југословени искрено изразили у тренутку његове смрти, који се није могао одглумити, и присуство 218 делегација из 126 земаља на његовој сахрани, која постаје највећа сахрана модерног времена.
– Ашта мислите о самоуправном социјализму који се практиковао у Југославији?
​Улога самоуправног социјализма у Југославији била је преношење одлучивања са централних структура државе на место рада и становања. Оно што ослобађа рад, самоуправни радник преузима своју судбину и остварује потпуну, економску, социјалну и политичку демократију. За постизање овог циља потребан је одређени ниво класне свести, који није постигнут. Али то се не односи само на Југославију. Генерално, можемо рећи да еволуција људске свести није пратила еволуцију неких других људских способности. Данас је чак на нижем нивоу него што је био пре сто година. Данашњи „нови левичари“, да не помињу социјализам, који је дубоко стигматизован у грађанском друштву, користе “еуфемизам „ .
– Зашто је избио Балкански рат и како сте тај рат доживели?
​Балкански рат, или ратови на југословенској територији 90-их година прошлог века, настали су као резултат неједнаких принципа међународне заједнице, односно групе империјалистичких хегемона у опхођењу према југословенским народима. У социјалистичкој Југославији међунационални односи шест конститутивних народа, три језика и три конфесије били су на задовољавајући начин решени. Проблеми настају са његовим укидањем, једноставније речено, што је једнима било дозвољено, другима није било дозвољено. Када су хрватски националисти, незадовољни Југославијом, изразили намеру да је напусте, „речено им је” да могу. Када су хрватски Срби, који су ту вековима живели и који су увелико допринели ослобођењу земље од окупатора и њихових домаћих слугу током НОБ-а, били су незадовољни укидањем статуса конститутивног народа, који је у Хрватској био 15% у год. момента прихватања тзв. Божићног устава, донетог 22. децембра 1990. године, и оправдано су се бринули за своју безбедност, под утицајем још увек присутног сећања на страдања током НОБ-а и, уз најаве нових феномена Десничара, па чак и осветољубивих у хрватском друштву, изразили су намеру да напусте такву Хрватску, па им је „речено“, не можете. Иста ствар се поновила у Босни и Херцеговини. Био је то идеалан рецепт за рат, и јесте, по својој природи класичан међуетнички и међуконфесионални оружани сукоб са свим елементима грађанског рата. У којој се радничка класа једне националности борила против радничке класе друге националности за интересе својих експлоататора.
– Каква је ваша анализа Косова: да ли да буде независно, у саставу Србије или Албаније?
​У случају Косова и Метохије такође важе принципи које сам објаснио у претходном одговору. Срби су једноставно били “претворени” кривци за све у вези с распадом Југославије. Када су хтели да оду из Хрватске, били су криви, када су се противили изласку Босне и Херцеговине из Југославије, били су криви, а када су се противили сецесији Косова и Метохије, опет су били криви. Косово и Метохија је била колевка српске државе и културе. У оквиру Југославије по статусу је спадала у неразвијена подручја и као таква била је потрошач средстава из савезног фонда које је федерација издвајала за развој неразвијених подручја, што је допринело расту стандарда. Изграђене су образовне и високошколске установе, индустријских постројења, спортских, културних и здравствених објеката. Ипак, повремено је долазило до тензија, а први озбиљни нереди почели су 1980-их, непосредно после Титове смрти. Отцепљење К и М је пројекат САД, није суверени државни ентитет, његово успостављање је супротно међународном праву и Резолуцији УН 1244. То није ништа друго до наставак невиђене злочиначке агресије 19 земаља НАТО-а предвођених Сједињеним Државама на Савезну Републику Југославију 1999. Стварањем протектората КиМ отворила је највећу НАТО базу Бондстил у том делу Европе, тј. одскочна даска у правцу опкољавања Русије и Кине. Косово и Метохија је део Србије и то мора да остане, са пуном аутономијом. културни и здравствени Ипак, повремено је долазило до тензија, а први озбиљни нереди почели су 1980-их, непосредно после Титове смрти. Отцепљење К и М је пројекат САД, није суверени државни ентитет, његово успостављање је супротно међународном праву и Резолуцији УН 1244. То није ништа друго до наставак невиђене злочиначке агресије 19 земаља НАТО-а предвођених Сједињеним Државама на Савезну Републику Југославију 1999. Стварањем протектората КиМ отворила је највећу НАТО базу Бондстил у том делу Европе, тј. одскочна даска у правцу опкољавања Русије и Кине. Косово и Метохија је део Србије и то мора да остане, са пуном аутономијом. културном и здравственом. Ипак, повремено је долазило до тензија, а први озбиљни нереди почели су 1980-их, непосредно после Титове смрти.
Постоји ли фашистичка пријетња у Хрватској?
У преамбули Устава Републике Хрватске стоји да се њен суверенитет заснива на одлукама Народног антифашистичког вијећа за народно ослобођење Хрватске ЗАВНОХ-а из 1943. године, против проглашења Независне Државе Хрватске 1941. године. Дакле, Хрватска би требала бити антифашистичка. Али тај део је врло мало познат, користи се по потреби, углавном за спољну употребу. У свакодневној унутрашњој реторици, сама Хрватска је настала као резултат оружаног сукоба, о чему се раније говорило, и да је овај рат био „такођер“ антифашистички. Иако су у њој поништени сви резултати постигнути у НОБ-у и револуцији. Уништено је између 3.000 и 4.000 комеморативних споменика догађајима и жртвама антифашистичког рата.
Не може се рећи да је хрватска власт отворено профашистичка, покушава да се представи као центристичка, али је благонаклона према појавама које у себи имају несумњиви призвук фашизма, а присутне су у свим деловима друштва, од спорта, и дозвољава им да кажу погрешну ствар. У овом сегменту их је изневерио образовни систем, који младе генерације недовољно образује о опасностима фашизма.
– Каква је ваша анализа хрватске државе?
Хрватска је мала несуверена вазална земља, која не одлучује сама, већ следи директиве својих господара, или чека да види њихове одлуке. Она је чланица ЕУ, која је инструмент интереса САД и ради на штету сопствених грађана. Ушао је у злочиначки НАТО савез, не тражећи одобрење грађана на референдуму. У склопу тога, он се интензивно ангажовао са већ рањивим групама, које беже из својих земаља у потрази за спасом и бољим условима живота, где сукобе подстиче Америка са својим НАТО савезницима. Хрватску готово седмично потресају бројни скандали у којима се откривају милионерске преваре, које се у готово 100% случајева односе на неког државног функционера, али из тог разлога, оцена владе у анкетама не пада ни за један процентни поен. Хрватска је високо корумпирана земља, безнадежно презадужена, коју масовно напуштају појединци и породице. Хрватска је продала већину комерцијалних и туристичких објеката, прерађивачку индустрију, готово сву финансијску супстанцу, телекомуникације. Њена економија зависи од прихода туриста.
У следећој фази продаће пољопривредно земљиште и онда ће на ред доћи вода.
– Да ли имате везе са другим комунистичким партијама у свету?
Да, имамо, и добро успостављене. Прве контакте са страним комунистичким и радничким партијама остварио сам још пре стварања ПРС, а неке од контаката у странку је донео оснивач и први председник Стипе Шувар. Ми смо део велике групе комунистичких и радничких партија организованих на Солиднету. У зависности од могућности учествујемо на бројним међународним конференцијама, конгресима, прославама јубилеја и сл. Наша социјалистичка омладина сарађује у оквиру Светске федерације демократске омладине ВФДИ. Ми смо једина веза у Хрватској са Свјетским мировним вијећем ВПЦ, уједно смо једина веза са Свјетском федерацијом класно-секторских синдиката ВФТУ. Имамо дугогодишњу плодну сарадњу са Националном координацијом за Југославију југокоорд Италије. Као што сам већ рекао, 11 година смо учествовали у оснивању Координације радничких и комунистичких партија југословенског простора. Затим следи читав низ билатералних и мултилатералних тематских састанака и консултација.
– Коју практичну активност обављате?
​Један сам од оснивача партије, дуги низ година био сам члан руководства, члан Председништва и Централног комитета. Од 2012. до 2016. године био сам председник партије. Од почетка сам на челу сектора за међународне односе.
Захваљујем вам на прилици коју сте ми дали да изразим своје мишљење у вашем билтену, што такође сматрам признањем СРП.
Информације које даје саговорник
​Зовем се Владимир Капуралин, по занимању сам машински инжењер, у пензији. Био сам члан Савеза комуниста СКЈ Југославије од 1967. године до његовог преображаја у опортунистичку социјалдемократију. У то време, пре распада Југославије, ушао сам у новоосновани Савез комуниста Покрета за Југославију СК-ПЈ, где сам наставио политичко деловање у полулегалном формату. Пошто после контрареволуције и сецесије та странка није могла легално да функционише у Хрватској, тражили смо начин да оснујемо нову странку на марксистичким основама. На том путу сам 1996. године био један од дванаест иницијатора оснивања Нове странке у Хрватској, која би била легална и у којој би комунисти пронашли свој политички идентитет. Странка је основана 1997. године, а ја сам био један од њених оснивача.

 

Filed Under: Актуелно

KOMUNISTI SRBIJE OBELEŽILI 81. GODIŠNJICU BITKE NA KADINJAČI

Dana 29.11.2022. godine delegacija partije Komunisti Srbije prisustvovala je ceremoniji obeležavanja 81. godišnjice Bitke na Kadinjači u okviru spomen-kompleksa „Kadinjača” kod Užica, u kojoj je 29. novembra 1941. godine stradalo 270 boraca Radničkog bataljona.
Za vreme prve neprijateljske ofanzive, da bi omogućio evakuaciju ljudstva i materijala iz Užica na planinu Zlatibor i dalje u Sandžak, Vrhovni štab NO i POJ uputio je na Kadinjaču, Užički radnički bataljon, dve čete Užičkog i dve čete Posavskog NOP odreda, ukupno oko 320 partizana. Iako brojčano slabiji, protiv 3000 nemačkih vojnika, svojom herojskom borbom Radnički bataljon izvršio je postavljeni zadatak i stvorio potrebno vreme za evakuaciju Užica. U ovoj neravnopravnoj borbi , partizanskom Termopilu, izginuli su skoro svi branioci na čelu sa komandantom Užičkog NOP odreda Dušanom Jerkovićem, političkim komesarom Posavskog NOP odreda Borom Markovićem i komandantom Radničkog bataljona Andrijom Đurovićem.
Pored naše delegacije, predstavnika SUBNOR-a, potomaka boraca Radničkog bataljona, ceremoniji su prisustvovali i đaci užičke gimnazije, predstavnici opštine Užice, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović koji je predvodio delegaciju Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
U kulturno umetničkom delu ceremonije učestvovali su glumci Užičkog pozorišta kao i hor “Braća Baruh” iz Beograda.
Posle kontrarevolucije u SFRJ i dolaskom na vlast baštenika saradnika okupatora u Drugom svetskom ratu, mnoge ustanove i ulice u Užicu više ne nose imena Andrije Đurovića i Dušana Jerkovića, Užice više nije Titovo, a spomenik Josipa Broza Tita uklonjen je sa Trga partizana.
Komunisti Srbije nikada neće zaboraviti heroje sa Kadinjače, borce Radničkog bataljona, železničare, krojače, obućare, tkače, pekare, sarače i opančare koji su položili svoje živote u odbrani Užičke republike.
Filed Under: Актуелно

НУКЛЕАРНИ ПОТЕНЦИЈАЛ ИМА СВРХУ ОДВРАЋАЊА ОД АГРЕСИЈЕ

 

На 5. годишњицу остварења великог историјског циља комплетирања државних нуклеарних снага ДНРК (29. новембар 2017.), Стратешке снаге ДНРК тестирале су Интерконтиненталну балистичку ракету новог типа 18. новембра усред стриктног спровођења стратегије изградње одбране од највишег приоритета, Радничке партије Кореје и владе ДНРК о сталном јачању нуклеарног потенцијала чији је циљ одвраћање од евентуалне агресије. Пробна ватра је изведена под условима безобзирних притисака и војно конфронтационих потеза САД и њихових сателита, који упорно доводе војну и политичку ситуацију на Корејском полуострву до црвене линије. САД су прешле све границе и својим лицемерним и разбојничким софизмом оспоравају, чак и у УН,  право суверене државе на самоодбрану означавајући је као провокацију.

Ким Џонг Ун, генерални секретар Радничке партије Кореје и председник за државна питања ДНРК, водио је пробну ватру на лицу места. Џо Јонг Вон, Ри Ил Хван, Џон Хјон Чол, Ри Чунг Гил, Ким Џонг Сик и други високи званичници Централног комитета РПК посматрали су пробну паљбу у присуству  Ким Џонг Уна. Пробна паљба је имала за циљ проверу поузданости система наоружања и његовог рада. ИКБМ новог типа Хвасонгпхо-17, лансиран на међународном аеродрому у Пјонгјангу, путовао је до максималне висине од 6 040,9 км и прелетео раздаљину од 999,2 км за 4 135 секунди пре него што је тачно слетео на унапред постављено подручје у отвореним водама Источног корејског мора. Пробна ватра је јасно доказала поузданост новог главног система стратешког наоружања да буде репрезентативан за стратешке снаге ДНРК и његове моћне борбене перформансе као једног од најјачег стратешког наоружања на свету.

Охрабрујући успешну пробну ватру, Ким Џонг Ун је рекао „ да је дошао да још једном потврди да су нуклеарне снаге ДНРК обезбедиле још један поуздан и максималан капацитет за обуздавање било какве нуклеарне претње. Недавна опасна ситуација у којој војне претње САД и других непријатељских снага постају све нескривеније око ДНРК све хитније захтева од ње да значајно убрза јачање свог огромног нуклеарног потенцијала“, истакао је он. Истичући потребу да се покаже јаснија акција у садашњој ситуацији како би САД, Јужна Кореја и друге вазалне снаге биле свесне да војне контраакције против ДНРК воде до њиховог самоуништења и морају преиспитати мудар избор за побољшање у свом безбедносном окружењу, Ким Џонг Ун је рекао да Радничка партија Кореје и влада треба јасно да покажу своју најснажнију вољу да узврате на хистеричну агресију, ратне вежбе непријатеља који жели да униште мир и стабилност на Корејском полуострву и региону. Затим је изјавио да што више амерички империјалисти буду војно блефирали на Корејском полуострву и његовој околини док су заокупљени „појачаном понудом продуженог одвраћања“ својим савезницима и ратним вежбама, то ће војна противакција ДНРК бити офанзивнија. Ким Џонг Ун је свечано изјавио да ако непријатељи наставе са претњама ДНРК, често уводећи средства нуклеарног удара, РПК и влада ће одлучно реаговати на нуклеарно оружје нуклеарним оружјем и на тоталну конфронтацију свеопштим сукобом. Позивајући се још једном на стратегију изградње одбране Партије за стално јачање нуклеарног стратешког наоружања, он је позвао национални одбрамбени научноистраживачки сектор да снажније подстакне развој стратешког оружја корејског стила заснованог на џучеу и јединица ИКБМ и свим јединицама за дејство тактичког нуклеарног наоружања да појачају обуку уз високу будност како би у свакој ситуацији и у сваком тренутку извршили своју важну стратешку дужност. Сви званичници и научници у сектору науке о националној одбрани и борци јединица стратешког нуклеарног наоружања обећали су да ће апсолутно остати одани револуцији и народу.

Ким Џонг Уну је изашао на лице места на историјску велику пробу стратешког оружја, кључну прекретницу у јачању нуклеарних снага ДНРК, да заједно са својом ћерком и супругом лично води цео ток пробне ватре и топло охрабри све научнике и борце који су одлучни да изграде нуклеарно оружје способно да одврати сваког агресора ради одбране зенље и народа.

Filed Under: Актуелно

PROTEST PROTIV KAPITALIZMA – ZA SOCIJALIZAM

U subotu 26.novembra održani su antiimperijalistički i anti NATO protesti u Beogradu. Proteste je organizvao Savez komunističke omladine Jugoslavije uz učešće mladih komunista iz Evrope i članova Partije Komunisti Srbije.
Kao i uvek Komunisti Srbije se odazivaju na sve akcije koje organiziraju naši drugovi i drugarice a koje imaju za cilj rušenje kapitalizma i vode ka uspostavljanju vlasti radničke klase.
Protesti su bili dobro organizovani i prošli su bez incidenata.
Početna tačka je bila Knez Mihajlova ulica kod Biblioteke grada Beograda i kolona protestanata je krenula u pravcu trga Republike uzvikujući parole:
Dole kapitalizam!
Neću vlast buržuja nego radnog naroda!
NATO napolje iz Srbije!
Pevane su pesme:
Po šumama i gorama , Internacionala , Padaj silo i nepravdo Bella ciao .
Kolonu komunista u prolasku Knez Mihajlovom je dočekalo mnoštvo prolaznika ,prvo sa nevericom i iznenadjenjem a potom sa radošću i osmesima .
Komunisti su tu,
Vratili se partizani, su bili samo neki od komentara.
Niti jedan negativan komentar nismo čuli niti je neko pokazao neslaganje sa našim protestom.
Na kraju kolona se zaustavila na trgu Republike gde smo ostali još oko pola sata i gde su drugovi Banjanac i Djenić pozdravili prisutne i održali kratak govor.
Komusti Srbije pozivaju sve slobodoumne ljude da se priključe našoj borbi za ponovno uspostavljanje narodne vlasti!
Filed Under: Актуелно