ДРЖАВА СРБИЈА СЕ ЈОШ ЈЕДНОМ ОБРУКАЛА

Комунисти Србије заједно са НКПЈ, КП, СУБНОР Београда и Савезом Антифашиста Србије снажно су изразили протест против рехабилитације познатог квислинка Милана Недића 08.02.2016. године испред Вишег суда у Београду .

Не би нас чудило ако би сутра неки ”родољуби” поднели захтев за рехабилитацију једног од најватренијих поборника реализације идеје о великој фашистичкој Европи по моделу Адолофа Хитлера, Љотића. Сама чињеница да је покренут поступак рехабилитације Милана Недића довољно је компромитујућа за све антифашисте у Србији и све поштене грађане којима је истина важан чинилац у животу.

Без обзира на то како ће се овај срамни процес завршити остаје горка истина да је у држави Србији данас све могуће, па и рехабилитација сарадника окупатора. Још нисмо заборавили срамну рехабилитацију познатог сарадника окупатора и ратног злочинца ђенерала Драже Михиловића, а већ смо суочени са новим срамним процесима рехабилитације. Има ли краја срамоћења државе Србије која је у Народно ослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији дала огроман допирнос победи над фашистичкој немани и стварању једне од најлепших држава света Социјалистичке Федеративне Републике Југославије?

Без обзира на ружну стварност у којој данас живимо, антифашисти слободољубиве Србије неће никад дозволити да фашизам прође!

СМРТ ФАШИЗМУ, СЛОБОДА НАРОДУ!!!

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ.

Поштовани грађани,

У Србији нема праве организоване радничке левице. Радници у нашој земљи су без икаквих права, сведени на позицију роба и надничара, уклоњени са политичке сцене. Синдикати у већини фабрика више не постоје или су сведени на продају разне робе. Дали су нам ХЛЕБА И ИГАРА и мисле да је то довољно.

Још давне 1889. године радници су се изборили за:

-8 сати рада

-8 сати разоноде

-8 сати одмора

Данас се о томе не прича! Радници данас нису довољно информисани о томе која су њихова права и колико вреди њихов рад. Плата није довољна ни за голи живот! Прековремени рад се подразумева и без икакве надокнаде је. Фабрике које су радници правили прелазе у руке привилеговане мањине која је глува и слепа за радничке потребе.

Сит гладном не верује!

   Да би Комунисти Србије наставили борбу за радничка права потребни сте нам ви! Ми, Комунисти Србије, боримо се за то да поново постанемо људи и да нам се врати све оно што су нам отели и распродали! Боримо се заједно против пљачкашке приватизације, против експлоатације радника сељака, за редовне плате, за откуп пољопривредних производа, за синдикате и задруге, за колективне уговоре, заштиту на раду итд. Желимо да млади имају посла, да наше фабрике раде и да се граде друге. Боримо се за бесплатно школовање и здравство, да млади добијају станове од својих предузећа, да се после 40 година рада не иде у гроб, већ у заслужену пензију од које се може достојанствено живети.

Грађани симпатизери, придружите нам се у тој борби, јер заједно смо јачи! Унапред хвала свим грађанима.

Комунисти Србије, комитет Љиг

Преседник М. Спасојевић

1. Organizovanje prikupljanja pomoći za izbegla lica obuhvaćena ratom sa bliskog istoka – Sirija.
2. Organizovanje pomoći oštećenima u privatizaciji-sprečavanje plenidbe kod radnika Severa.
3. Promovisanje knjige na temu Restauracija kapitalizma u Srbiji.
4. I dalja saradnja sa UG Solidarnost.
5. Organizovanje tribina na temu:Zakona o radnim odnosima i ponašanje poslodavaca prema zaposlenima ŽENSKA PRAVA.
6. Održavanje Levog Samita sa UG Ravnopravnost iz Zrenjanina.
7. Poseta (“Die Linke”) iz Nemačke, parlamenta Bundestaga.
8. Organizovanje proslave 1. maja Međunarodnog praznika rada .
9. Organizovanje Svečane akademije povodom 29.11.2015. god -70 godina od proglašenja Republike.
10. Održavanje komemorativnog skupa povodom oslobođenja Subotice 10.10.2015. i poseta spomeniku Trg Žrtava Fašizma.
11. Organizovanje konferencije za štampu oštećenih u privatizaciji.
12. Održavanje komemorativnog skupa na spomeniku Balada vešanih kod Suda koja se održava svake godine 18.11. jer su na taj dan obešeni antifašisti i komunisti.
13. Poseta kući cveća 25.05.2015. obeležavanje godišnjica Titove smrti i odnošenje štafete mladosti u muzej istorije Jugoslavije.
14. Promocija knjige Batinska bitka –70 godina posle.
15. Predavanja u srednjim školama.
16. Tribina na temu: “Da li se sudi u ime naroda?”.
17. maj pokret za Mini Jugoslaviju.
18. Komemoracija 4. i 7. jula.
19. Borba za opstanak Radija Subotice (pisanje peticije).
20. Rehabilitacija ratnih zločinaca Dragoljuba-Draže Mihajlovića. I Milana Nedića organizovanje protestnog mitinga ispred zgrade suda u Beogradu.
21. Izrada letka za omasovljavanje u Senti i Subotici.
22. Saradnja sa MIJ – poklon bunjevačke ženske nošnje za postavku.
23. Borba za socijalna prava stanara u zgradi Aleja Maršala Tita 33(socijalno ugroženi građani).
24. Raskrinkavanje privatizacije u ZZ “Čantavir”.
25. Obezbeđivanje geronto-kolica za drugaricu Sabo Idu preko ministarstva za boračka i socijalna pitanja.

Све су јача исконска схватања и на овим нашим просторима да без поштовања прошлости нема ни сигурне будућности. Правило живота је у задњих петнаестак лета поништавано захваљујући идеолошким реваншистима и заговорницима историјског прекрајања.
Тако су у заборав утерана и многа слободарска дела по којима смо  препознавани и уважавани у планетарној антифашистичкој коалицији којој је, народноослободилачка партизанска борба чију седамдесетопетогодишњицу управо ове 2016. прослављавамо, Србија приложила немерљив допринос.
У поплави рехабилитовања колабораната из Другог светског рата мало је сада или готово нема места за истинске победнике, па због тога радује кад се појави на медијској сцени, посебно београдској, макар у писмима читалаца истина о времену херојства. Због тога и преносимо писмо Драгана Угарчина из Чачка.
”Ових дана, тачније у недељу 17. јануара, навршава се 20 година од када нас је напустила др Саша Божовић. Преминула је 1996. године у Београду, а сахрањена у селу Лисовић код Барајева. Рођена је 4.августа 1912. године у свештеничко-официрској породици Магазиновића из Београда. Завршилаје медицински факултет и удала се за колегу др Борислава Божовића.
После бомбардовања Београда 6.априла 1941. са супругом бежи у Подгорицу, где супруг ступа у НОР, а Сашу хапси италијанска војска и одводи у логор у Албанију, где рађа девојчицу којој је дала име Долорес по познатој шпанској револуционарки Долорес Ибарури.
Каснија мајка и дете бивају размењене са италијанским официрима и стижу у Црну Гору где их дочекује супруг, али и Блажо Јовановић, организатор устанка. Саша се са маленом Долорес прикључује НОР-у као ратни лекар.
Све што је преживела у ратним годинама описала је у књизи ”Теби, моја Долорес”. Посвећену кћерки која је настрадала крај Неретве од мраза док је млада лекарка помагала рањеним борцима.
Док је обављала дужност ратног лекара напали су је четници. Том приликом је убијен Бошко Буха и возач камионета Радан, док је Саша била рањена.
У ослобођеном Београду, од јесени 1944, прихватила се нових обавеза, збрињавала ратну сирочад, организовала рад народних кухиња. Касније  ради на ВМА на месту начелника грудног оделења и заменика управника. По одласку у пензију посећује многе градове по Југославији, често у друштву са Јаром Рибникар и глумицом Ружицом Сокић која је говорила делове из књиге ”Теби, моја Долорес”.
Саша Божовић је објавила још шест књига са темом ратних година. Друштво ”Др Саша Божовић” обележиће годишњицу њене смрти. У припреми је четврти зборник песама и кратких прича ”Стазама љубави”, а покренута је и иницијатива преко општине Врачар да се на кући у Београду (на углу Лењинградске и Тополске – прим.уред.) где је Саша живела постави пригодна спомен плоча.
Саша Божовић је Милунка Савић Другог светског рата. Милунка се борила с пушком у руци, а Саша је спасавала рањене борце од смрти”.

Аутор текста Димитар Влахов.

Удружење Комунисти Републике Србије даје пуну подршку активностима општинског комитета Комуниста Србије у Љигу и посебно ставовима изложеним у приложена два летка. Позивамо грађане Љига да пажљиво прочитају текст летака датих у прилогу, који су посвећени предстојећим локалним изборима.

 

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ.

Свим Комунистичким и радничким партијама у Србији, као и свим грађанима Републике Србије желимо Срећну и плодоносну наступајућу 2016.годину!

Комунисти Републике Србије

Председник, Светозар Маркановић

Поводом годишњице формирања Прве Пролетерске Ударене Бригаде , члан Председништва ЦК КС друг Властимир Јевтић 20.12.2015. године положио је венац ЦК КС са црвеном петокраком на главном тргу места Рудо у Босни и Херцеговини. Поред делегације Комуниста Србије венце су положили као први делегати секције Прве Пролетерске Бригаде из Београда, затим Антифашисти Сарајева, делегације СУБНОР-а из свих Југословенских република итд. Најбројније су биле делегације из БиХ, а само из Сарајева је стигло пет аутобуса.

Окупљенима на тргу први се обратио својим рефератом Зденко Дупланчић, Председник Секције Прве Пролетерске Бригаде из Београда и подсетио на историјски пут и борбе кроз које је прошла Прва Пролетерска. Други говорник је био друг Властимир Јевтић који је поред подсећања на славне дане Прве Пролетерске изнео политичке ставове КС који упорно подсећају јавност да се на овим просторима у Другом Светском рату поред антифашистичке борбе у исто време водила и социјалистичка револуција коју су престале да спомињу чак и борачке организације. Друг Влајко је окупљенима говорио о актуелној политици КС која наставља класну борбу данас борећи се за исте оне идеале за које су дали своје животе хиљаде бораца Прве Пролетерске. Присутнима је подељен и последњи број часописа Комунист.

Комунисти Србије су позвани да посете Сарајево 30.јануара 2016. Године поводом годишњице Игманског марша.

Члан Председништва ЦК КС

Властимир Јевтић

Основни печат овом скупу који је одржан 15.12.2015.године дала је другарица Весна Милуновић која је у свом уводном излагњу подсетила на историјску улогу Танјуга као симбола информативне делатности везане за НОБ, Социјалистичку револуцију и 45.годишњу изградњу у Југославији.

Подсетила је на време садашње у коме актуелна власт слично осталим акцијама помоћу којих су уништаване вредности социјализма дошао на ред и Танјуг који је још један од последњих, бар у називу, задржао атрибуте који подсећају на славну СФРЈ.

У сличном тону, али са знатно више аргумената говорио је и први секретар СКОЈ-а, друг Александар Ђенић, при чему је нарочито подсетио на негативан контекст гашења познате информативне телеграфске агенције, која је била једна од најпознатијих у свету. Такође је истакао да је гашење Танјуга само један у низу негативних процеса који већ деценијама праве хаос у сфери информисања управо због приватизације и довођења на чело истих разних тајкуна који читав проблем своде на профит и обману грађана. Друг Ђенић је информисао да су се протесном скупу у организацији НКПЈ придружили и Комунисти Србије.

Нажалост, овом протесту нису присуствовали представници ни једног од средстава информисања, па чак ни новинари Танјуга.

Комунисти Србије.

Као и претходних година и ове године Комунисти Србије су присуствовали на свечаној академији као и полагању венаца поводом јубиларне 70. годишњице обележавања Дана Републике 29. Новембра која је одржана у Музеју Историје Југославије у Београду. Свечана Академија је започела Химном Хеј Словени као и сплетом Партизанских и револуционарних песама коју је извео свечани хор. После тога минутом ћутања одата је пошта умрлим и палим борцима у НОБ-у. Након уводног излагања друга Петра Матића-Дулета, свечани говор на академији одржао је друг Бошко Крунић бивши члан Председништва СФРЈ.

Делегација КС из Љига јеположила венац на спомен обележје и присуствовала обележавању Дана Републике на Кадињачи.

 

Internacionala

Седамнаести интернационални састанак комунистичких и радничких партија одржан је у Истамбулу од 30.10 до 01.11.2015. године. Састанку је присуствовало 104 делегата, представљено је 58 комунистичких и радничких партија из 48 земаља света.

Састанак је одржан током парламентарних избора у Турској, на којима је учествовала и КП Турске, под огромним притиском и терором од стране актуелне власти. Сви делегати су присуствовали предизборном скупу КП Турске и дали подршку предизборној кампањи.

Партије које су учествовале на састанку информисале су о својим активностима и напретку комунистичког покрета у њиховим земљама, као и о пробелемима са којима се суочавају. Интересантно је да су сви делегати означили САД и водеће земље ЕУ као глобалне силе које угњетавају народе и радничку класу широм планете. Говорници су изразили своју забринутост због ескалације сукоба, прогона и забрана према комунистичким партијама и комунистима од стране капиталистичких власти, као последње у низу је и убиство председника КП Парагваја, које су извршиле влада и тајна служба те земље. Одговорност комунистичких и радничких партија је да ојачају класну борбу. Учесници су дали посебан значај борби против мера штедње, посебно јер не погађа буржоазију него осиромашену радничку класу, коју треба мобилисати у правцу класне конфронтације.

Изражена је забринутост због размимоилажења унутар комунистичког покрета, као и раскола и неједниства међу комунистичким партијама у појединим земљама и истакнута је потреба за координацијом комунистичких и радничких партија по свим питањима.

Учесници су поздравили борбу народа у Латинској Америци и централну улогу комуниста у тим борбама за социјализам. Истакнута је борба Европских народа против империјалистичке политике својих влада, експлоатације радника и поробљавања миграната, а резултати избора у Грчкој и Португалији оцењени су као охрабрујући. Изражена је бојазан због ситуације на Средњем Истоку и Северној Африци, јачању фашистичких парамилитарних снага, формирању исламске државе која је изазвала до сада невиђен талас миграната.

Са друге стране капиталистички поредак обезбеђује основу за нови талас напада на радничку класу преко разних фондова и партнерстава, као и инфилтрацијом буржоаске идеологије у комунистички покрет. Учесници су нагласили да је императив да се насилно сруши капиталистички поредак под вођством комуниста.

Став Партије Комуниста Србије је да без уједињења Комуниста и формирања Пете Комунистичке Интернационале, рушење капиталистичког поретка у свету је неоствариво.

 

 

 

SAOPŠTENJE ZA SKUP KOMUNISTIČKIH PARTIJA U TURSKOJ

                                             DRUGARICE I DRUGOVI

Imam izuzetnu čast i zadovoljstvo da u ime partije Komunista Srbije pozdravim predstavnike svih prisutnih komunističkih i radničkih partija i da vam poželim puno uspeha u radu. Iskoristiću ovu priliku da se zahvalim organizatoru ovog skupa Komunističkoj partiji Turske na toploj dobrodošlici i gostoprimstvu. Takođe im želim da postignu što bolje rezultate na predstojećim izborima i puno uspeha u klasnoj borbi. Ovo je posebno važno jer, nakon tragičnih događaja u Ankari izazvanih delovanjem ekstremista u ime bezobzirne desnice, jasno je da samo jaka komunistička partija Turske uz punu podršku međunarodnog komunističkog i radničkog pokreta može da obezbedi stabilnost, prosperitet i humane odnose u turskom društvu.

Ukratko ću vas upoznati sa političkim profilom partije koju predstavljam. Komunisti Srbije su revulucionarna marksističko-lenjinistička partija čvrste jugoslovenske orijentacije.Da budem jasniji mi ne priznajemo razbijanje SFRJ u kontrarevoluciji 1990. godine i borimo se za njenu reintegraciju na dobrovoljnim osnovama kao najbolje rešenje za sve jugoslovenske narode. Isto tako ne priznajemo razbijanje SSSR-a i smatramo da bi reintegracija SSSR-a, oslobođena grešaka iz prošlosti bilo najbolje rešenje za Ukrajinsku krizu, za sve narode SSSR-a i razvitak komunističkog pokreta u svetu.

Komunisti Srbije su idejni i pravni sledbenici KPJ (i SKJ) koja je formirana 1919. godine i koja je 1941. godine tj. već već početkom Drugog svetskog rata i napada fašističke Nemačke na SSSR, povela narod u borbu protiv fašizma i uspešno okončala Narodnooslobodilačku borbu i jednovremeno izvela socijalističku revoluciju, koju je organizovala i predvodila KPJ sa maršalom Titom na čelu. Sledećih 45 godina i pored nekih grešaka, uspešno smo gradili samoupravni socijalizam i razvijali humanističke odnose u društvu. Naši uzori su komunisti Titove generacije, odnosno komunisti sa puškom u rukama. U teškoj su zabludi oni koji misle da kapitalizam mogu srušiti komunisti samo sa mobilnim telefonom u rukama. Naš stav je da svaka generacija komunista treba da ima obavezu da u povoljnom trenutku povede narod u revoluciju. Ne zagovaramo avanturizam već hrabrost koju su imali saborci Lenjina, Staljina, Mao Ce Tunga, Ho ŠI Mina, Tita, Fidela Kastra itd. Budimo hrabri! Suprotnost od hrabrosti nije sam kukavičluk već i konformizam. Konformizam je jedna od najvećih opasnosti po komunistički pokret. Mnogi komunisti, već godinama i decenijama posle protesta, štrajkova, tribina i sastanaka uživaju u udobnostima toplih domova pred tv ekranom, umesto da jurišaju na gradske palate gde su sedišta buržoaskih institucija. Ja dobro znam šta su užasi oružanih sukoba, pošto sam kao oficir JNA sa petokrakom zvezdom na šlemu učestvovao u građanskom ratu u Jugoslaviji i činio sve da zlo bude što manje. Baš zbog toga da se nikad više ne ponove ratovi kao što su bili u Jugoslaviji, Iraku, Avganistanu, Siriji, Ukrajini itd. Baš zbog toga kapitalizam se mora srušiti milom ili silom, jer će u suprotnom činiti sve veća zla na planeti.

Dolazim iz Srbije u kojoj je katastrofalno stanje u svim oblastima društvenog života. Nemoguće je proceniti gde je gore stanje, da li u politci, ekonomiji, socijalnoj politici, školstvu, zdravstvu, kulturi, sportu itd. Na vlasti je danas, a tako je bilo i ranijih godina, marionetska vlast koja bez pogovora izvršava naloge iz centara neofašizma današnjice a to su SAD i najmoćnije države EU. Pomenute kapitalističke države primenom globalizma, koji predstavlja neokolonijalizam, neofašizam i antikomunizam, terorišu čovečanstvo demagoškom pričom o ljudskim pravima.

Po nehumanosti i destruktivnosti srpske vlasti su u pojedinim segmentima prevazišlle svoje nalogodavce. Običan čovek u Srbiji je razočaran, nezadovoljan, uplašen, usamljen i apatičan, bez dovoljne buntovničke energije, koji na svakim izborima glasa protiv sebe i na svoju štetu. Nažalost u Srbiji ne postoji snažna i monolitna komunistička partija koja bi bila avangarda radničkoj klasi i ostalim nezadovoljnim građanima. Za takvo stanje odnosa među malim i brojnim partijama sa komunističkim i radničkim predznakom, najveću odgvoronost snose uticajni pojedinci u rukovodstvima ovih partija. Ove partije nemaju nikakav uticaj na društvene tokove u Srbiji. Komunisti Srbije su godinama bezuspešni inicijator ujedinjenja komunista i na tome ćemo insistirati i ubuduće. Najviše nam smetaju loši međupartijski odnosi između Komunista Srbije i Nove Komunističke Partije Jugoslavije. Stanje je toliko loše da i ujedinjeni ne bi bili značajna politička snaga, ali bi to bio preduslov za obzbiljniji politički rad i podsticaj simpatizerima da se uključe u klasnu borbu kao članovi ujedinjene revolucionarne marksističko-lenjinističke partije. Nažalost, danas ne postoji Komunistička Internacionala, koja bi ovakvo stanje u Srbiji i u mnogim drugim državama razrešila putem obavezujućih instrukcija.

Drugarice i drugovi,

Komunisti Srbije su zabrinuti zbog stanja u kome se nalazi svetski komunistički i radnički pokret. Zabrinjava nas nejedinstvo i nekvalitetna saradnja među komunističkim partijama. Čudi nas da je proleterski internacionalizam više formalan nego praktičan i suštinski. Nema više Boljševičke partije SSSR-a koja je pomagala organizaciono, kadrovski i materijalno sve komunističke i radničke partije, progresivne sindikate i sve slobodarske pokrete u svetu. Slično se ponašala i KPJ u granicama svojih mogućnosti. Danas je više nego ikad potrebna jedna snažna vodeća partija u komunističkom i radničkom pokretu, kao što je nekad bila Boljševička partija SSSR-a.

Komunisti Srbije smatraju da bi ulogu vodeće partije u komunističkom i radničkom pokretu trebalo da preuzme Komunistička partija Kine. KS se i danas dive osnivaču KPK Mao Ce Tungu i njegovim saborcima. Divimo se današnjim dostignućima KPK ali postavljamo otvoreno pitanje kineskim drugovima zašto svojim ogromnim ideološkim, kadrovskim, organizacionim i materjalnim kapacitetima ne pomognu posrnulom svetskom komunističkom pokretu tako što bi se stavili na njegovo čelo i poveli ga u pobedonosnu borbu protiv kapitalizma. Preduslov za to je da zajedno napravimo jedinstvenu idejnu platformu i jasno se razgraničimo sa svim modalitetima desnice i pseudolevice. Pošto je kapitalizam sve destruktivniji i nije ga moguće popraviti, nego ga moramo srušiti u interesu sve ugroženijeg čovečanstva.

Komunisti Srbije predlažu da se formira nova (peta) Komunistička Intrnacionala, čije bi ključni zadatak bio učiniti delotvornijim rad međunarodnog komunističkog i radničkog pokreta tako što bi se, ne samo usvajali programi i rezolucije sa brojnih međunarodnih sastanaka, već da bi se obezbedili uslovi u kojima bi bilo moguće kontrolisati izvršavanja postaljenih zadataka, kao što je nekad sa manje ili više uspeha činila Kominterna.

To praktično znači da međunarodni i komunistički radnički pokret mora imati svoje izvršne organe, čiji bi prevashodan zadatak bio organizovanje i kontrola sprovođenja zadataka Pete Komunističke Internacionale u koju mogu biti primljene partije koje zadavoljavaju sledeće kriterijume:

1. Da budu revolucionarne marksističko-lenjinističke partije.
2. Da se zalažu za dominaciju društvene, državne i zadružne svojine. Privatna svojina je dozvoljena ako nema eksploatatorski karakter i ako ne ugrožava temelje socijalističkih društveno-ekonomskih odnosa.
3. Da su privržene proleterskom internacionalizmu i prema mogućnostima pomažu druge partije ideološki, organizaciono, kadrovski pa i materijalno.
4. Da povuku liniju razgraničenja i ne sarađuju sa partijama desnice i socijaldemokratske pseudolevice.
5. Da sve zainteresovane partije prilagode svoje programe i praksu gore navedenim uslovima.

UJEDINIMO SE U BORBI PROTIV KAPITALIZMA POD SLAVNIM CRVENIM BARJAKOM SLOBODE!

ŽIVEO SVETSKI KOMUNISTIČKI POKRET!

Komunisti Srbije.

 

ЗАХВАЛНИЦА ДОМАЋИНА УЧЕСНИЦИМА СКУПА

Драги другови,

Централни комитет Комунистичке партије Турске је на ванредном састанку одмах после избора оценио да је подршка братских партија много помогла у њиховој изборној борби 1. новембра. Желимо да се захвалимо свим партијама које су отворено заузеле став и пружиле подршку Комунистичкој партији Турске и високо ценимо интернационалну и револуционарну позицију коју су притом заузеле.

Извештај Централног комитета о изборима је објављен данас, а енглески превод ће вам ускоро бити достављен. Иако је број гласова које је наша Партија добила још увек безначајан, важно је да је број гласова повећан више од 5 пута за 5 месеци. Треба истаћи да је ово повећање углавном у сиромашним срединама, где у неким областима побољшање достиже чак 1500%.

Централни комитет Партије је предузео мере да побољша свој рад и организационо и политички, нарочито међу радним људима. Другови, треба да знате и будете сигурни да ћемо наставити у том правцу.
Хвала вам још једном.

Другарски поздрави!

KЕМАЛ ОКУЈАН,

Први секретар ЦК.