Грађанима са простора Југославије , члановима Координационог одбора комунистичких и радничких партија са југословенског простора, члановима Комуниста Србије и других комунистичких и радничких ппртија у Србији и Југославији желимо срећну нову 2015. годину и успешнији рад на остварењу заједничких циљева који стоје пред комунистима.

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ

Наш друг и саборац, члан Председништва Комуниста Србије, Момир Копривица вратио се 9. новембра 2014. године ради вечног починка тамо одакле је 1936. године започео свој животни пут, у завичајну тишину пивљанског Медајна у Црној Гори.

Магистар правних наука, војни тужилац и пуковник у пензији, списатељ и поета, актер у актуелним политичким збивањима и као свестрана личност немерљиво је допринео у заступању ставова Комуниста Србије, идејне позиције научног социјализма и марксистичке науке у условима медијске блокаде.

Као правни стручњак заступао је партију Комуниста Србије у судским споровима са онима који су атаковали на позицију и оскудну имовину Комуниста Србије.

У публицистичком делу критиковао је нападе на период развоја социјализма, тековине НОБ, социјалистичке револуције и периода социјализма.

Бескрајно одан породици, осећајан човек, Црногорац, Југословен и космополита, остаће заувек и друг и пријатељ кога неће покрити заборав. Доказ његових заслуга су његова дела и његова балада “Пивљанка” која ће се вечно певати и памтити.

Нека ти је вечна слава и хвала друже Момо Копривице!

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ

Dragi drugovi,

zbog nenadoknadivog gubitka koji vas je zadesio preranim odlaskom druga Slobodana Jankovića, u ime Socijalističke radničke partije Hrvatske, u ime koordinacije komunističkih i radničkih partija sa jugoslavenskog prostora i u svoje lično ime upućujem izraze iskrene sućuti Komunistima Srbije, porodici druga Jankovića i svima koji su ga poznavali.

Neka mu je viječna slava i hvala.

Kapuralin Vladimir

Нека је вечна слава палим борцима Народноослободилачке војске Југославије и славне Црвене армије, ослободиоца Београда !

Комунисти Србије честитају седамдесетогодишњицу ослобођења грађанима Београда и свима онима са југословенског простора, који цене НОБ и социјалистичку револуцију и позитивна достичнућа четрдесетпетогодишње сцијалистичке изградње Југославије !

   Ослобођење Београда 20 Октобра 1944 године, представља једну од најзначајнијих победа НОВ и партизанских одреда Југославије у Другом светском рату. У борби за ослобођење Београда- главног града СФРЈ, своје животе су дали борци НОР из свих крајева Југославије, збратимљени са борцима славне Црвене армије. Ослобођење Београда има општејугословенски карактер и значај и по томе што је најавило коначну победу НОП и социјалистичке револуције у Југославији.

Резултат четворогодишње АНОБ и социјалистичке револуције, под руководством славне КПЈ са другом Титом на челу, био је стварање Социјалистичке фереративне републике Југославије, као заједнице слободних и равноправних народа и народности, као једне од најцењенијих и најпросперитетнијих земаља света. За такву оцену још увек имамо милионе живих сведока, не само на југословенском простору, него и широм света.

   Обележавање овог значајног историјског датума, спроведено је по сценарију чији садржај су дефинисали и спровели званични органи Републике Србије на који сваки човек, коме је стало до историјске истине, може ставити низ приговора, нарочито на сценарио војне параде и приредбу у Сава центру.

   Свака част и поштовање херојима Првог светског рата, балканских и свих других ослободилачких ратова, које је наш народ у својој мукотрпној историји водио против свих завојевача. Комунисти Србије сматрају да је требало у први план обележавања овог значајног датума ставити елементе који речју и визуелно истичу успомене на славне дане везане за ослобођење Београда 1944 године, као једног од најзначајнијих догађаја у саставу четворогодишње НОБ и социјалистичке револуције. Ако је званична власт Србије одлучила да свечано обележи ослобођење Београда од фашистичких окупарора и домаћих издајника, онда је тај догађај у свим деловима прославе требало да има приоритет, а не да се свесно потискује на маргине, са циљем да се минимизира и омаловажи улога НОВ Југославије. Најбољи доказ за то је политички говор који је на почетку војне параде одржао Председник Републике Србије господин Томислав Николић, у коме су више од 4/5 излагања биле посвећене питањима која нису везана за ослобођење Београда 1944 године, за разлику од Председника Руске федерације господина Владимира Путина, који је готово читаво своје излагање посветио ослобођењу Београда и заједничкој победи бораца НОВ Југославије и Црвене армије. У време борбе за ослобођење Београда Народно ослободилачка војска Југославије је већ била израсла у четврту војну силу антихитлеровске коалиције, после СССР, САД и Велике Британије. Прећуткивање те историјске истине може значити само кривотворење историјских чињеница. Зар неби било коректније да су испред свечане трибине били поређани војници у униформама српске војске из Првог светског рата, борци НОВ Југославије са капама на којима би биле петрокраке и војници у униформи Црвене армије ?

   Свечана приредба у Сава центру остварила је високе домете, како по садржају тако и по уметничком доживљају. Снажан утисак је оставила сцена у којој се скандирало:“Боље рат него пакт“ и „Боље гроб него роб“. Зар нису борци НОВ и партизанских одреда Југославије, под руководством славне КПЈ са другом Титом н челу, најдоследније применили слогане истакнуте на демонстрацијама 27.Марта 1941 године ? Снажан утисак је оставила и прича о судбини једне београдске породице у којој је упечатљиво приказан слободарски дух српског народа, али и у том делу имамо један озбиљан приговор због одступања од историјске истине. Наиме, потомак славних предака из балканског и Првог светског рата, припадник југославенске војске у Другом светском рату, који се пред немцима декларише као припадник Равнгорског покрета и као „црвени“ јер воли црвену Русију, представљен је као главни репрезентант страдалника у Бањичком логору. Истина је да су главни страдалници били комунисти, Јевреју, Роми и многи други симпатизери народноослободилачког покрета. Овој свечаности су присуствовали и борци НОР са читавог простора Југословије, од којих су многи учествовали у борбама за ослобођење Београда, али их нико од званичних говорника није поздравио ?! То је срамота, пре свега, за оне који су их позвали али и за званичну власт Републике Србије.

   Полагање венаца на гробове ослободилаца Београда 20 Октобра Овај део свечаности је, уз учешће значајног броја бораца НОР из свих крајева Југославије, комуниста, патриотских организација које поштују НОБ и социјалистичку револуцију и грађана Београда, са много југословенских, српских, хрватских, словеначких застава са петокракама и црвених комунистичих застава, протекао најкоректније. Прикладан говор су одржали Градоначелник Београда господин Синиша Мали и Министар за рад и социјалну политику господин Александар Вулин који је смогао храбрости, за разлику од свих других представника власти, да изјави: „Једноставна је истина да су Београд ослободили припадници НОВ и партизанскох одреда Југославије у садејству са Црвеном армијом“. Додао је да о свему шта је после било можемо да се споримо али око тога ко је ослободио Београд 1944 године не. Комунисти и борци су певали химну „Хеј словени“ и партизанске песме, међу којима је била запажена песма: Нема нама изласка из мрака док не засја звезда петокрака, По шумама и горама и друге. Извикиване су и неке пароле као што су: Братство-јединство, Живела слободарска југословенска идеја итд.

   Ако желимо кратко оценити садашње стање у нашој земљи онда би могли рећи следеће:

Након разбијања СКЈ на 14 Конгресу, а затим и СФРЈ у крвавом грађанском рату, са великим људским жртавма, материјалним губитцима и двадесетпетогодишњим назадовањем у свим областима живота, данас имамо стање у Србији, а слично је и у другим бившим републикама, које карактеришу:(1) Привредни колапс, велика незапосленост, презадуженост и социјална беда; (2)Контролисани политички хаос уз доминантан утицај САД и водећих земаља ЕУ; (3)Угроженост суверенитета и територијалног интегритета, као и многи други негативни процеси у готово свим областима живота. То је логична последица и саставни део негативних процеса у светским размерама, максимално заоштрених економских, социјалних, безбедносних, еколошких и многих других проблема са којима је савремени свет данас суочен.

Без обзира на наведене огромне тешкоће, са којима смо већ деценијама суочени, ми комунисти верујемо у снагу Народа, у супериорност и трајну вредност комунистичких идеја.

Кључно питање, пред којим се данас налазе комунисти и друге прогресивне снаге на југословенском простору, гласи:

Како ујединити наше напоре, да се незадовољство убедљиве већине грађана постојећим стањем каналише у организовану политичку снагу у свакој појединачној држави и на читавом југословенском простору ? Како грађанима вратии самопоуздање, ентузијазам и достојанство и мотивисати их, а пре свега младе људе, да се укључе у класну борбу на страни комуниста, где је њихово природно место као бораца за истински друштвени прогрес ?

Београд, 20.Октобра. 2014 године.                       Комунисти Србије

Поштовани,

Обрадовала нас је вест да је Скупштина града Београда донела одлуку да две улице у Београду добију називе по именима легендарних чланова Комунистичке партије Југославије, чувених шпанских бораца и команданата југословенских партизанских јединица, Коче Поповића и Пеке Дапчевића.

Надамо се да ова одлука представља само почетак процеса супротног оном који траје више од 20 година, у коме је испољавана мржња према истакнутим херојима НОБ и победницима Другог светског рата, а афирмисан издајнички и квислиншки четнички покрет који је, на срамоту српског народа, изједначен са партизанским покретом. Само као пример да подсетимо да ни ове године владајући режим није дозволио да се врати споменик Маршала Тита у Ужицу. Са друге стране, нашим властима не смета што већ 20 година у Србији постоји споменик, једини у Европи, ратном злочинцу, квислингу и издајнику Дражи Михаиловићу.

Пошто се приближава дан посете Председника Руске Федерације Владимиа Путина који не признаје ревизију и фалсификате Другог светског рата, а која је, на жалост, у Србији најдрастичније и најсрамније извршена, очекујемо од Председника Путина да челницима српске државе упути најоштрији протест, као што је то учинио пред целокупном српском јавношћу бивши председник Димитриј Медведев. Имена народних хероја из Другог светског рата су избрисана из назива градских улица, а имена совјетских маршала и генерала срамно и потценјивачки протерани из центра града, па стога и овим градским властима упућујемо

 ЗАХТЕВ

ДА СЕ ВРАТИ НАЗИВ „МАРШАЛА ТИТА“

УЛИЦИ ОД СЛАВИЈЕ ДО ТЕРАЗИЈА, КАО И ИМЕНА ДРУГИХ СЛАВНИХ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ И СОВЈЕТСКИХ ХЕРОЈА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА!

 У нади да ће наш захтев бити позитивно решен, примите наше поздраве и изразе уважавања.

 У Београду, 1. октобра 2014.
УДРУЖЕЊЕ КОМУНИСТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Председник

Светозар Маркановић

Уважени посетиоци сајта Комуниста Србије обавештавамо Вас да су након више од четири месеца застоја у раду нашег сајта, до кога је дошло из техничких узрока које смо у међувремену отклонили, поново су створени услови да наш сајт настави са радом.

Сви раније објављени текстови биће ускоро пребачени и доступни јавности, као и нови текстови који су управо у припреми.

КОМУНИСТИ СРБИЈИ