Комунисти Србије годинама посећују и полажу венац палим борцима на Сремском фронту. На тим комеморативним скуповима наслушали смо се разних говорника који задњих двадесетак година чак и не помену ко је подигао устанак и прeдводио борце НОП-а а пуна им уста како смо ми допринели победи над фашизмом. Овог пута смо издвојили говор друга Миодрага Зечевића, иначе преседника СУБНОР-а Србије, који се истином бори за тековине НОБ-а и Социјалистичке револуције.

“СВЕТ ПОШТУЈЕ  НАШ  ДОПРИНОС  СЛАМАЊУ ФАШИЗМА”

На великој народној свечаности, у оквиру обележавања Сремског фронта, говорио је председник СУБНОР-а Србије проф.др Миодраг Зечевић.

”Пре 69 година, на просторима сремске равнице, завршила се највећа и најдужа   битка у Другом светском рату на подручју бивше Југославије.

Пробој Сремског фронта, 12. априла  1945. године, означио је војничку победу над војном армадом фашизма у Југославији и борбе за ослобођење.

Следећих месец дана били су само завршетак наше четворогодишње борбе и  коначног ослобођења.

СРЦЕ  ПОБЕДИЛО  ЧЕЛИК

Победу над завојевачима и њиховим сарадицима однео је народ предвођен Партијом и покретом чија је девиза била „боље гроб него роб“.

У тој борби срце је победило челик, али је на бојиштима Југославије током четворогодишње борбе против фашизма кости оставило преко 300 хиљада синова и кћери њених народа а пола милиона бораца рањено.

Само на просторима сремско-славонске равнице животе је за слободу дало преко 12 хиљада голобрадих али искусних и прекаљених партизанских ратника народне слободе потпомогнутих Црвеном армијом. Тачан број неће се никада утврдити, како то и бива у временима у којима је слобода значајнија од живота. Стално извиру из сећања и свести имена часних који су хрлећи слободи и победи  гинули и ослобађали покорену и понижену земљу од фашистичког освајача и  квислинга и колаборације.

Победници, ношени крилима народне свести, нису отишли на ловорике већ у даље жртвовање изграђујући ново друштво, богатију и праведнију земљу и  срећнији живот обесправљених.

Младост која је извела и изнела НОБ и револуцију наставила је своје жртвовање и победе, градећи ново друштво достојно слободног и поносног човека.

Генерације су настављале ношене истим идеалима и сном ратног побдника и за 50 година изградиле земљу, државу и друштво коју је поштовао цео свет, а за свој узор имао највећи део човечанства који се борио за достојанство и слободу.

ЗНА  СЕ КО  ЈЕ  ИЗРОНИО

Из тамне прошлости деведесетих изрониле су снаге које су разорила државу, урушиле живот човека, опљачкали оно што је народ педесет година уз огромне напоре створао и са господарима зла разориле Србију средствима са обогаћеним уранијумом, остављајући новим нараштајима затровану земљу и последице које ће животима и здрављем плаћати ове и будуће генерације.

Није се могло ни очекивати да ти који су разорили угледну и просперитетну државу и друштво о коме су сањали многи народи, вреднују, поштују и цене оне који су из пепела  створили ту земљу, државу и друштво.

Као стампедо обрушила се мржња на оне који су се четири године борили и давали живот за слободу и градили достојанствено човека.

Настала је упорна и организована промена историјске истине и нова вредновања националне прошлости која је претварала национално зло и срамоту у национални понос.

Настала је рехабилитација квислинга и колаборације са фашистичким окупаторима, оспоравање народног жртвовања и доприноса наше народноослободилачке борбе победи над фашизмом и снагама светског зла, коју нам је свет несебично признао.

НОБ, учесници НОП-а антифашизам као опредељење слободе и будућности  и СУБНОР као изворни носилац српског антифашизма, оспорени су а у први план избиле су снаге које су служуиле окупатору и неслободи земље.

ВИДЕЋЕМО  ШТА  ЋЕ  БИТИ

На жалост садашњих генерација, те снаге доминирају већ двадесет и више година. Последице њиховог разорног деловања видимо, осетили смо и дуго ће још осећати грађани Србије.

Изборна мартовска девиза СУБНОР-а била је: признајемо, уважавамо, поштујемо и подржавамо сваку власт коју народ на слободним изборима изабере.

Подржаваћемо напоре који извлаче земљу из суноврата у који је за ових двадесет и више година доведена.

Али, бићемо и снажни критичари и опоненти ако се настави оно што су годинама радиле снаге стране интересу народа,  прогреса,  свести и савести људи.

Какав ће однос долазећа власт имати према нашој часној историји, стварној прошлости, антифашизму и СУБНОР-у као чувању традиције изворног антифашизма и признању који нам је антифашистички свет несебично дао за допринос победи над фашизмом, зависиће од њихове савести и памети,  поштовања истине и историјског жртвовања народа датог за победу над фашизмом”- рекао је проф.др Миодраг Зечевић, председник СУБНОР-а Србије, на великом народном збору у Шиду, поводом обележвања Сремског фронта.”

U proteklih skoro 100 godina mnoge velike sile su radile na podeli, svojatanju jugoslovenskih prostora, pozivajući se na razloge geopolitičke strategije, ali se u suštini uvek radilo o ekonomskim i kolonijalnim interesima. Početkom XXI veka kada je u Subotici pokrenut proces formiranja Pokreta Mini Jugoslavija, više hiljada građana iz  domovine i sveta u jedan glas je poručilo: “Ne damo gumicom izbrisati ime ‘Jugoslavija’ – Jugoslovena je bilo i biće ih!” Tako je i bilo, i danas taj pokret ima svoje baze u Subotici, Bačkom Gračacu, Novom Sadu, Beogradu, Smederevu, Lajkovcu, pa sve do Niša.

Kada se radi o ideji opredeljenja za Jugoslovenstvo, za život zajedno na ovim prostorima, u proteklih 25 godina izgubljena je samo jedna bitka, iz koje moramo izvući pouke. Kontrarevolucija sa ciljem profitiranja samo nacionalističkih elita odnela je prevagu. Na ovim našim, južnoslovenskim prostorima krize su uvek bile proizvedene izazivanjem pucanja na nacionalnim šavovima, po matrici nacional-šovinizma: “Podeli (zavadi), pa vladaj”. Ne smemo to više dozvoliti, tolerisati, jer je očigledno ko su žrtve, ko snosi posledice takvog stanja. Dok su se elite bogatile, velika većina građana iz svih nacionalnih zajednica je osiromašila, životari u besperspektivnosti, nezaposlenosti, egzistencijalnoj i duhovnoj bedi, sa oko 28 % nezaposlenosti.

Svi mi u samoupravnoj i socijalističkoj Jugoslaviji imali smo priliku da budemo ravnopravni sa svim drugim narodima i narodnostima, da učestvujemo u njenoj izgradnji i razvoju, da zajedno sa svima drugima razvijamo svoje sposobnosti, besplatno se školujemo i lečimo, imali smo priliku da živimo u zemlji u kojoj je čovek stajao ispred profita, u društvu u kome je drugarstvo i solidarnost bilo važnije od krutih i nacionalističkih stega. Jugosloveni nepokolebljivo veruju u kreativnost i pozitivnu dinamiku jugoslovenskih prostora i nisu opterećeni pečatima istorijskog nasleđa i neznatnih razlika među ljudima, nego daju prednost elementima koji povezuju evropske kulture i tradicije, a kao rezultat tih nastojanja i pogleda pojavljuje se specifičnost zajedničkog identiteta koji je apsolutno nezavistan od nekih starih ili novih granica, te time po ko zna koji put na delu dokazuje da granice ne postoje na kartama, već isključivo u glavama ljudi. Ljudske, prijateljske i drugarske društvene veze i saradnju mnogi građani nisu prekidali ni nakon tragičnog egzodusa Jugoslavije. To se održava i razvija u mnogim elementima savremenih komunikacionih tehnologija, a najneposrednije se izražavaju prilikom ličnih susreta. Rad i život zajedno, tamo gde korzo ili šetalište nisu podeljeni po nacionalnoj osnovi sklapaju se mešoviti brakovi koji su cement i čvrst temelj života zajedno. U Subotici je, na primer, svaki drugi brak bio mešovit. Postoje i rade mnoga udruženja i društvene organizacije i klubovi Jugoslovena, mediji koji sarađuju i imaju zajedničke akcije. Mi Komunisti Srbije smo ponosni na to što smo inicirali i dve godine predsedavali radom Koordinacionog odbora komunističkih i radničkih partija sa jugoslovenskih prostora koji sada funkcioniše u Zagrebu pod koordinacijom Socijalističke radničke partije Hrvatske.

Ove 2014. godine naša ekonomija je blizu bankrota, privreda u većini članica jugoslovenske federacije je skoro do kraja uništena korupcionaškom i pljačkaškom privatizacijom. U Srbiji nismo dostigli ni 60 % BDP iz 1989. godine. Tragično je da se ta međusobna upućenost naših preduzeća zbog zatvorenosti, političkih i ideoloških razlika, interesa velikih sila, koristi samo delimično. Pošto novac ne poznaje granice, neki veliki tajkuni imaju velike investicije u našim članicama, ali ne sa punim racionalnim ciljem, nego se radi o kupovini zemljišta ili o trgovini, često sa namerom izvlačenja profita iz Srbije.

Uprkos razlikama u veri, etnosu, jeziku, stalno se izgrađuje i jača duh zajedništva u prosveti, sportu i kulturi. Treba činiti sve kako bi stalno jačao duh jugoslovenskog zajedništva.

Sa formiranjem nacionalnog saveta Jugoslovena već se puno kasni. Na formiranje tog nacionalnog saveta imamo pravo prema Ustavu i Zakonu o nacionalnim savetima. Smatramo da bi formiranje nacionalnog saveta Jugoslovena bio snažan odgovor prema nacionalizmima, koji još dominiraju, stvaraju tenzije i usporavaju izlazak Srbije iz krize. Jugosloveni žele da grade progresivnu, demokratsku Srbiju za sve ljude koji u njoj žive, da zajedno pomognemo Srbiji da ide napred, jer svi mi smo većinom za mir, ravnopravnost, toleranciju i život zajedno (a ne jedni pored drugih) u Srbiji. Jugosloveni ne žele Srbiju u kojoj bi nacionalne zajednice “pokorno slušale” i živele u torovima stvorenim od strane njihovih elita. Mi priznajemo i prihvatamo čoveka bez obzira na njegovu nacionalnu i versku pripadnost, boju kože, polno ili bilo koje drugo opredeljenje i borimo se za ravnopravnost, jednakost i prosperitet svih koji žive na jugoslovenskim prostorima. Istovremeno ne tražimo ništa više, ali ni ništa manje, nego tolerantan odnos i akceptiranje prava na pripadnost nacionalnosti Jugosloven. Jugosloveni ne žele da budu oružje u rukama drugih koji se bogate na način nama stran i nedozvoljen, ne želimo da nas se svojata i postavlja čas na ovu , čas na onu stranu, kako to kome u određenom trenutku odgovara.

Мi smo bili, ostali i želimo sutra da budemo Jugosloveni.

Olajoš Nađ Mikloš

Крупна буржоазија из неофашистичких евроатлантских држава и њихови поданици из марионетских режима све агресивније атакују на једину опасност по капитализам а то је комунистичка идеја, чинећи све да се та идеја маргинализује и компромитује.
„ Нема идеологије „ је већ годинама парола коју по налогу власника крупног капитала пласирају буржоаски политичари и теоретичари, због страха од реафирмације комунистичке идеје. После чувене реченице коју је изговорила и афирмисала Маргарет Тачер,   „ Неолиберализам нема алтернативу „ потплаћени политичари, филозофи и теоретичари свих врста, почели су агресивно да намећу тај став. Он се састоји у томе да је Америчко друштво достигло свој идеал и да сва друга друштва треба да се организују на исти такав начин. Пошто сада постоји задати модел друштва који треба само копирати, свака идеологија је изгубила свој смисао и ње више нема. Теоретичари буржоаске деснице иду тако далеко предвиђајући да ће на крају историје  друштво бити организовано као капиталистичко. Међутим крупни капиталисти из неофашистичких евроатлантских држава и њихови поданици из марионетских режима, међу којима је и српски, добро знају да је комунистичку идеју немогуће уништити па користе сва расположива средства да је маргинализују, деформишу, компромитују, банализују, фалсификују и преформулишу, пошто представља једину опасност по капиталистички систем.
Комунисти Србије као идејни и правни следбеници КПЈ и СКЈ имају обавезу да чувају, бране, унапређују и афирмишу комунистичку идеју. Данас је у Србији комунистички покрет од стране проимперијалистичких власти нападнут споља и изнутра док се у односу на комунистичку идеју користе исте пропагандне методе као у САД и ЕУ. Против свих ових напада Комунисти Србије боре се водећи рачуна о чистоти партије, доследно спроводећи идеје револуционарног марксизма-лењинизма, чврстом југословенском орјентацијом и никада не правећи компромисе са партијама деснице и псеудолевице. Без обзира на организационе, кадровске и материјалне тешкоће Комунисти Србије су у односу на комунистичку идеју у Србији „чувари ватре“ Партија се зато ни по коју цену не сме компромитовати. Као лењинисти КС подсећају на Лењинов став да је био противник коалиција али ако је то у интересу партије било потребно, онда су комунисти предводили коалицију не правећи никакве компромисе. Коалициони партнер је морао да направи компромис прихватајући безусловно комунистички програм. Само под таквим условима КС ће улазити у потенцијалне коалиције. Антокомунистичка хистерија у Србији је у пуном јеку. Поданичке власти у последње 24. године по налогу неофашистичких евроатлантских господара покушавају свим расположивим средствима да маргинализују комунистичку идеју. Колило је жалосно стање ума и недостатак критичке мисли код младих, видело се кроз аплауз који су студенти Мегатренда упутили председнику СПС-а и премијеру Ивици Дачићу, који је на крају свог предавања изјавио да су идеје Манифеста комунистичке партије најдоследније примењене у Европској Унији??!! Ко ли му је дао десетку из Марксизма? Не чуде нас ставови СПС-а легитимног следбеника СКС и Соц. Савеза. Наиме руководство СПС-а је било носиоц контрареволуције у Србији и за време њихове власти донети су буржоаски закони, укинуто самоуправљање, почела пљачка друштвене имовине, да ничу приватна предузећа, приватне банке, телевизије, универзитети, срушен споменик Титу а подигнут Дражи, поништене одлуке АВНОЈ-а и доведен тзв. престолонаследник итд. И поред свега наведеног постоје комунисти који сматрају да је то био социјализам?!? Истина је да је после СПС-а на власт дошао ДС који се разликује од СПС-а само по томе што су контрареволуцији дали снагу стампеда и много жешће и безобзирније пљачкали Србију.
Данас на српској политичкој сцени неокаљани стоје само комунисти који чувају и афирмишу комунистичку идеју. Комунистичка идеја била је нападана у прошлости, нападнута је данас и биће нападана у будућности. Врема је тешко али су комунисти пролазили кроз много веће тешкоће. У НОБ-у и социјалистичкој револуцији погинуло је 50000 комуниста, 70000 скојеваца и исто толико кандидата за партију. Комунисти Србије те жртве које су пале за рушење капитализма и победу над фашистима и домаћим издајницима никада неће заборавити и док постоје бориће се за остварење комунистичких идеја.
ДРАГАН ГАЋЕША