Састанак представника Комунистичке партије Грчке и Комуниста Србије

На иницијативу Комунистичке пратије Грчке у Београду, 6. фебруара 2014. одржан је састанак представника КП Грчке и Комуниста Србије.
У име КП Грчке састанку је присуствовао друг Елисеос Вагенас – члан ЦК КП Грчке задужен за међународне односе.grckakp1
У име КС састанку су присуствовали: Светозар Маркановић – председник КС, Влада Милосављевић – председник Градског комитета КС Београда Драган Гаћеша – председник Статутарне комисије КС, Властимир Јевтић – члан Председништва КС, Вукашин Пејовић – члан Председништва КС и  – члан ГК КС Београда.grckakp2

ТЕМА РАЗГОВОРА:
•    Узајамно информисање о најважнијим текућим политичким, економским и социјалним проблемима у Грчкој и Србији
•    Ситуација у региону Балкана и у свету
•    Размена мишљења о припреми следећег Саветовања комунистичких и радничких партија Балкана

Друг Елисеос Вагенас је исцрпно говорио о политичким, економским и социјалним проблемима у Грчкој, као и о активностима КПГ у вези са тим. Истакао је да Грчка пролази кроз петогодишњу дубоку економску и политичку кризу у којој су главни губитници радничка класа и други угрожени слојеви грчког друштва. Незапосленост је преко 30 процената, а код младих више од 60 процената. Плате и пензије, као и све раније достигнуте бенифиције у социјалној сфери се стално смањују.
На политичкој сцени у Грчкој, поред постојећих партија ПАСОК и НОВА ДЕМОКРАТИЈА које су се досадашњим радом компромитовале, је дошло до значајног престројавања које се огледа у појави нових политичких странака и на десници и на псеудо левици. Пример за то је јачање псеудолевичарске партије СИРИЗА која је на последњим изборима добила 27 процената гласова бирачког тела и освојила другу позицију у грчком Парламенту. На десници се појавила ултрадесничарска и неонацистичка партија ЗЛАТНА ЗОРА која је, такође, ушла у Парламент.
У таквом политичком распореду снага КПГ има изузетно тешке политичке задатке да као једина истинска партија комунистичко – радничке левице буде једина права опозиција поменутим партијама деснице и псеудо левице.
У припреми предстојећих локалних избора који ће бити одржани у мају ове године КПГ је развила живу активност на повезивању са напредним синдикатима који признају класну борбу. КПГ се повезала са осам синдикалних федерација и 13 територијалних синдиката, као и са Организацијом малих привредника који су у активној борби против монополиста, Организацијом сиромашних сељака, Студентским савезом и Друштвом жена. Сви заједно ће бити организовани под именом НАРОДНИ САВЕЗ. У будућности они треба да се претворе у револуционарни Народни фронт. КПГ ће предводити НАРОДНИ САВЕЗ и учествовати на локалним изборима у 325 општина и 13 региона.
Друг Вагенас је исцрпно информисао о активностима КПГ у припреми и одржавању Сусрета комунистичких и радничких партија света који је одржан у Лисабону крајем прошле године. Ту је посебно скренуо пажњу да и у оквиру комунистичког и радничког покрета у свету постоје неке разлике у приступу класној борби, а које се огледају у неспремности појединих комунистичких партија да се повуче јасна линија разграничења између комунистичко радничке левице и социјалдемократске псеудо левице. Ово питање је још увек остало отворено, јер се у светском комунистичком покрету налазе и неке партије које су напустиле марксизам – лењинизам, комунистичке симболе и прикривено се залажу за „хумани капитализам“. Друг Вагенас је изразио веровање да ће у наредном периоду комунистичке и радничке партије света успети да одбране принципе марксизма и лењинизма као једину идејну основу која мора остати водиља истинском друштвеном прогресу ка бескласном комунистичком друштву.
едно од најзначајнијих питања за које су посебно заинтересоване и КП Грчке и Комунисти Србије везано је за унапређење и повећања ефикасности комунистичких и радничких партија Балкана, а што треба остварити на следећем саветовању које би требало бити одржано у септембру или октобру ове године.
Друг Светозар Маркановић је у име Комуниста Србије кратко информисао о стању у Србији и о активностима КС у вези са тим. Стање у Србији је по свим параметрима много горе него у Грчкој и карактеришу га привредни колапс, робовласнички однос према радницима, социјална беда и хаос на политичкој сцени. У таквој катастрофичној ситуацији у земљи незадовољство угрожених слојева друштва је достигло кулбинацију. И онда следи апсурд да ти угрожени слојеви друштва немају на политичкој сцени праву аутентичну комунистичко – радничку авангарду која би њихово незадовољство постојећим стањем каналисала у организовану политичку снагу. Грађани Србије скоро већ 25 година гласају за неку од буржоаских партија и наседају њиховим лажним обећањима о бољем животу. Са друге стране, у Србији делује неколико парија са комунистичким предзнаком које се међусобно оптужују за грешке из прошлости и које већ деценијама не успевају остварити макар делотворну сарадњу у класној борби, а да и не говоримо о неопходности и императиву отварања пута ка стварању јединствене комунистичко – радничке партије Србије. То је највећи проблем са којим су комунисти у Србији већ деценијама суочени.
Предлажили смо да се предстојећи Састанак комунистичких и радничких партија Балкана, који је планиран за јесен ове године, најозбиљније позабави стањем односа међу комунистичким и радничким партијама у свакој од балканских држава. Треба дефинисати критеријуме који би јасно разграничили револуционарни марксизам – лењинизам од свих модалитета псеудо левице. Тих критеријума би морале да се придржавају све комунистичке и радничке партије у земљама Балкана или у супротном не би могле бити у блоку светског комунистичког и радничког покрета.
Комунисти Србије дају безрезервну подршку активностима КПГ како на унутрашњем плану, тако и на плану активности у међународном комунистичком и радничком покрету. Другим речима, један од најважнијих задатака светског комунистичког и радничког покрета мора остати револуционарни марксизам – лењинизам и јасно разграничен са социјалдемократском псеудо левицом.
КОМУНИСТИ СРБИЈЕ

Зашто неизмерно поштујете Титов лик?

rade serbedzijaРАДЕ ШЕРБЕЏИЈА – “Он је направио неколико невиђених ствари. Био је командант једне војске која је заједно са Русима и савезницима победила немачки нацистички покрет који је хтео да пороби свет и који је спалио у логорима на милионе невиних људи.
Тито је био на челу те војске која је победила Хитлера. У стварању комунизма и социјализма на овим просторима, Тито је први схватио колико је руски бољшевизам био на погрешном колосеку. Од почетних добрих идеја, добили смо један ауторитативни, језив бирократски апарат који је гушио слободу људи.
Имао сам довољно година да сам могао путовати у Русију, Мађарску, тадашњу Чехословачку, Пољску…
Људи су патили и живели псећи живот, а Тито је окренувши леђа руском систему нама направио генијалан живот у Југославији. Путовали смо, било је новца, није било просјака, могли смо да гледамо америчке филмове, није било незапослених.
Та земља била је добра. Наравно, било је и ту неких неправилности, мучења и малтретирања људи, али такве ствари биле су у мањини.
Тито је рекао не Стаљину 1948. године и зато је цела моја генерација имала генијалну младост. Због тога га ценим и поштујем као лидера.”

Комунисти Србије на Игманском маршу 2014. године

Група из Београда, чланова Удружења „ЈУ.Центар Тито“ Србије кренула је 26.01.2014.године за Сарајево како би присуствовала обележавању 72-годишњице  и полагању венаца борцима Игманског марша.

Игмански марш је једна од најтежих операција коју је извела I Пролетерска бригада непосредно након формирања. Тада је 27./28.01.1942.године 800 бораца са Романије требало је из окружења фашистичког непријатеља пребацити се на слободну територију у Фочу и поред сарајева, преко Игмана, за 17 сати су савладали тај пут, а притом неки су заувек остали на Игману и око 150 бораца је остало без делова тела због мраза.

igman21У овој групи која је из Београда кренула да се поклони сенима пострадалих у Игманском маршу био јеи наш члан Председништва ЦК Комуниста Србије Властимир Јевтић-Влајко, иначе у Лајковцу председник Удружења југословена, које има Секцију I Пролетерске бригаде и ево шта он каже, какви су његови утисци:

igman22

Властимир Влајко Јевтић, дели лист “Комунист” учесницима марша

„Могу рећи да је била велика маса света, више хиљада људи из Словеније, Хрватске, Србије,а не само из БиХ. Мене је одушевило што је био велики број младих. Пешачили смо до Брезоваче, где су полагани венци и било је хладно, али сигурно није као 1942.године.“

Домаћин Ибрахим Дурмо који је био председник организационог одбора манифестације, уз помоћ војске који су разапели шаторе, угостили су нас, горе у планини Игман са топлим војничким пасуљем. Тог 27.јануара у поподневним сатима дошли смо у „Хостел-Тито“, где смо иначе провели 2 ноћи и 3 дана и када смо се одморили,кренули смо у обилазак града Сарајева.

Мени је било тужно видети последице грађанског рата које су и у Сарајеву видљиве. Ја сам као дете у основној школи био у Сарајеву, а и задњи пут 1990.године, док је још Југославија била цела, и 3 дана провели у хотелу „Србија“ на Илиџи, Сарајево је било лепо без рушевина које су ту и тамо сада видне.

Увече смо, на чувеној Баш-чаршији, у ресторану „Вишеград“ имали вечеру код Шета Неџада, заједно са Ибрахимом Дурмом и Николом Бабићем, као домаћинима. Ту је било и песме и пића тако да ме је оно тужно расположење прошло због оних разбијених зграда у Сарајеву.

Сутрадан је, 28.јануара изашла група у 10:00 часова на „Вечну ватру“ и положила венце на то спомен обележје у улици Маршала Тита где је присуствовао председник Савеза антифашиста и бораца НОР-а у Кантону Сарајево, Ибро Чомић и његов секретар Мирсад који су нам показали своју просторију на Баш-чаршији у којој је било неколико Титових слика и још нека места која су подсећала на грађански рат који су доживели Југословенски народи у задњој деценици 20.века.

У поподневним сатима кренули смо назад и сретно стигли у Београд.

Властимир Јевтић Влајко

Luis Brito Garsija: FAŠIZAM

fasizam1fasizam2

Комунисти Србије на протесту поводом почетка приступних преговора Србије и Европске Уније

PROTEST-PROTIV-EU---21.-01

Комунисти Србије на протесту

Нова комунистичка партија Југославије и Комунисти Србије заједно су протествовали 21. јануара 2014. године испред Агенције за европске интеграције, а поводом почетка приступних преговора Србије и Европске уније.
Као што је познато Комунисти Србије, НКПЈ и већина других партија са комунистичким и радничким предзнаком је против приступања Србије оваквој Европској унији, у којој су темељ капиталистички друштвено – економски односи, у којој влада неколико водећих земаља западне Европе по диктату САД, у којој су преко 95 % земаља чланице агресивног НАТО пакта који представља ударну песницу светског империјалистичког поретка.

MARKAN-INTERVJUГрађани са простора Југославије, међу којима нарочито Републике Србије, најбоље знају какве неправде и злочине је учиниоНАТО пакт током претходних 20 година. Поред тога водеће капиталистичке земље Европске уније су саучесници у разбијању Југославије и уништавању наше привреде. Стање у коме се данас налази Република Србија је последица више од 20 година пљачкашке приватизације – тајкунизације, драстичног и континуираног опадања животног стандарда, криминала, корупције, употребе дроге и многих других облика друштвене патологије. Најгоре је то, што и поред наведених негативних искустава, и данас у Србији постоје снаге, које су нажалост и даље доминантне, а које замајавају грађане лажним обећањима о бољем животу, о Европској унији као циљу када ће настати благостање у земљи, о великим пројектима као што су Београд на води и канал Дунав – Морава – Вардар – Егејско море, и то у времену када велики број грађана једва преживљава, када је број незапослених по званичној статистици већи од 25 %, итд.
Комунистичке и радничке партије Србије, као и све прогресивне снаге у Србији, морале би објединити своје напоре да се раскринка бајка о Европској унији и да се грађани Србије пре свега окрену сопственим снагама да врате самопоуздање, ентузијазам и достојанство.
На протесном скупу главни говорници су били СКОЈ-евци који делују уоквру НКПЈ, а који су својим иступањем рељефно приказали све негативне карактеристике приступања Србије Европској унији. Они су, такође, скандирали слогане попут „ЕУ НАПОЉЕ – НАПОЉЕ ИЗ СРБИЈЕ“ и певали партизанске песаме и Интернационалу.
Друг Маркановић Светозар, председник КС Србије дао је интервју, који је објављен у тексту испод.
ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА К.С.

Београд: НКПЈ и СКОЈ протествовали поводом отпочињања преговора Србије о приступању у ЕУ

protiveuНова комунистичка партија Југославије и Савез комунистичке омладине Југославије организовали су испред седишта Канцеларије Владе Србије за придруживање ЕУ протестни скуп поводом званичног почетка преговора Србије о приступању у Европску Унију.
Испред седишта Канцеларије Владе Србије за придруживање Европској Унији, Нова комунистичка партија Југославије и Савез комунистичке омладине Југославије организовали су протестни скуп поводом званичног отпочињања преговора Србије о приступању ЕУ, јавља дописник Анадолу Агенцy (АА).
На скупу је било окупљено око тридесетак активиста Нове комунистичке партије и Савеза комунистичке омладине.
Светозар Маркановић, председник Удружења комуниста Републике Србије, рекао је да иако се није окупило много људи на овом скупу, протест „даје “глас у име убедљиве већине грађана Србије који су незадовољни постојећим стањем у земљи“.
Поводом данашњег отпочињања преговора, Маркановић је рекао: „Све комунистичке и радничке партије Европе које следе идеје истинске слободе, хуманизма, равноправности, социјалне правде су против овакве ЕУ.“ Он је додао да садашња власт у Србији, а такође, како је навео, и све претходне од слома СФРЈ „само настављају политику која значи суноврат и не доноси ништа добро грађанима Србије. Напротив доноси само ропство које је на видику, да постанемо слуге неколико најмоћнијих и водећих држава ЕУ“. Према његовом схватању ЕУ не може донети ништа добро Србији и зато „Комунисти Србије, Нова комунистичка партија Југославије и друге прогресивне снаге у Србији из принципијелних разлога не могу бити на страни оних који подржавају марионетску политику“, рекао је Маркановић и додао:
У име организатора Владимир Гавриловић истакао је да је овај „скуп уперен против интеграције Србије у Европску Унију и представља симболичан протест против придруживања Србије тамници европских народа“.
„Ми се оштро противимо јер ЕУ Србији не може ништа добро да донесе, може само да однесе, против смо било каквих преговора, сматрамо да Србија треба да напусти европски пут и да остане неутрална“, рекао је Владимир Гавриловић, истичући да приступањем ЕУ, грађани Србије ће постати јефтина радна снага.
„Као држава ћемо фактички престати да постојимо, ЕУ је такође разбила нашу отаџбину Југославију, узела нам је Косово и наставља да га отима“, рекао је Гавриловић.
Извор: http://tacno.net/beograd/beograd-nkpj-i-skoj-protestvovali-povodom-otpocinjanja-pregovora-srbije-o-pristupanju-u-eu/

ЈУГОФУТУРИСТИ И ЈУГОНОСТАЛГИЧАРИ

Комунисти Србије су југофутуристи јер не признају разбијање Југославије и боре се за њену реинтеграцију, док значајан број југоносталгичара само оплакује ту некада једну од најлепших и најпросперитетнијих држава света, па чак и одустају од југословенске идеје.
Југофутуризам је релативно нов термин који Комунисти Србије користе и афирмишу као одговор на злоупотребу, банализацију и комерцијализацију југоносталгије, као и потпуно погрешног тумачења велике југословенске идеје. У интересу буржоазије је да се југословенска идеја сведе на југоносталгију, то јест на жал и кукање за Југославијом. У интересу буржоазије раде чак и неке организације чија се активност своди на очување традиција у вези са НОБ и Југославијом, али оне не воде борбу, па чак и да не спомињу реинтеграцију СФРЈ. Дакле, поданици светских империјалиста југословенство данас схватају као сарадњу нових држава на економском, културном и спортском плану, јер југословенске народе везује иста или слична култура, историја, језик и економија. Најреакционарнији је став који пласирају слуге светских моћника да ће југословенски народи поново бити заједно када све нове државе уђу у Европску унију. Међутим, сурова је реалност да уласком у ЕУ сви наши народи постају робовска радна снага евро-атлантских неофашиста.
Комунисти Србије упозоравају и подсећају јавност да југословенска идеја није само етничка, ни економска, ни културолошка, већ је, пре свега, слободарска идеја. Вековни сан најпрогресивнијх људи са наших простора је био да сви југословенски народи живе у једној држави, јер само тако имају шансу да буду слободни и равноправни. Кроз целу своју историју наши народи су били поробљени, потлачени, окупирани, а када су имали своје државе биле су вазалске и поданичке према великим силама свог времена, што је случај и у данашње време. Дакле, Југославија је предуслов за слободу и равноправност њених народа и народности. То је било остварено тек победом у НОБ-у и социјалистичкој револуцији под руководством славне Комунистичке партије Југославије са другом Титом на челу. Резултат победе социјалистичке револуције био је стварање једне од најлепшхих и најпросперитетнијих држава света – СФРЈ, у којој су сви њени народи и народности први пут у својој историји живели слободно, достојанствено и равноправно.
Комунисти Србије не признају разбијање СФРЈ, без обзира на сурову стварност у којој данаш живимо, као што ни КПЈ није признала разбијање Југославије 1941. године, иако је то тада такође била реалност. Милионске жртве су пале за Југославију у Првом и Другом светском рату, а међу њима су и 305.000 партизана погинулих у НОБ-у и социјалистичкој револуцији, и зато Комунисти Србије никада неће одустати од југословенске идеје.
Најзначајнија активност Комуниста Србије у вези са чврстом југословенском оријентацијом је формирање координационог тела комунистичких и радничких партија са простора СФРЈ које су по својим програмима и активностима југофутуристичке. Ту нема места за југоносталгичаре и квазилевичаре, па је створено солидно јединство комуниста са простора СФРЈ. Комунисти Србије се и даље боре да слично јединство остваре и комунистичке партије у Србији и тако постану локомотива југофутуризма.
ДРАГАН ГАЋЕША

Дан ослобођења Београда заслужује већу пажњу

ГЛАС РУСИЈЕ

Ратко Паић, 23.10.2012, 15:56

4RIA-4702-Preview20. октобар је несумњиво један од најзначајнијих датума у историји Београда. Тога дана 1944. године здружене снаге југословенских партизана и совјетске Црвене армије, ослободиле су Београд од хитлерових фашиста. У тешким борбама је погинуло 4.000 ослободилаца, a исто толико их је рањено. То је била једна од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату у којој су ослобођени велики део Србије и главни град од немачке окупације која је трајала скоро 4 године. Нажалост, у многим медијима у Србији, ова победа се сасвим површно помиње или јој се ни изблиза не посвећује дужна пажња. О годишњици ослобођења Београда се углавном говори на крају информативних емисија, са само неколико шкртих реченица. У сваком случају, недостаје права свечарска атмосфера, какву заслужује овај највећи датум у новијој српској историји.

Изузетак је представљала годишњица од пре неколико година, када је у посети главном граду Србије био тадашњи руски председник Медведев. Онда се тај јубилеј помињао у свим ударним вестима, била је организована и велика свечана академија, концерт и бројне пригодне манифестације, а такође су и билборди по целом Београду подсећали грађане на долазећи празник. Међутим, показало се да то је био само изузетак који потврђује правило да је овај догађај у великој мери ипак маргинализован.

На то су у више наврата огорчено указивали и учесници борбе за ослобођење, који су у обраћању Радио телевизији Србије констатовали да државна телевизија по свом програму и понашању чини све како би се омаловажило и избрисало историјско сећање на победу над фашистичким окупатором. Штавише, они су најавили да ће позвати породице палих бораца и антифашистички опредељене грађане да обуставе плаћање телевизијске претплате, уколико се појаве садржаји који рехабилитују фашистичку прошлост у Србији.

Тврдње о таквим тенденцијама они, између осталог, аргументују недавном рехабилитацијом човека који је потписао Тројни пакт са Хитлером, иступањем појединих историчара који кажу да је Србија могла избећи Други светски рат да је био испоштован споразум са нацистичком Немачком, те да би у том случају Србија данас била главни стуб Европске уније, затим уклањањем назива улица по херојима из тог времена, а такође и најављеним снимањем телевизијских серија са другачијим тумачењем историје. Међутим, њихово обраћање државној телевизији је са тог истог места одбачено и проглашено као, најблаже речено, неосновано.

Нешто слично на ту тему је рекао и донедавни амбасадор Русије, када је изнео своје запажање да су у његовој земљи ветерани – хероји према којима се држава и друштво односе са великим поштовањем, а да је у Србији готово заборављено да ветерани уопште постоје. Он је нагласио да за четири и по године које је провео у Србији практички није чуо да неко спомиње реч патриотизам.

Па ипак, да није све баш тако лоше, потврђује и саопштење високог градског функционера, који је након полагања венаца на гробљу ослободиоцима Београда, подсетио да је градска скупштина указала поштовање ослободиоцима, тако што је вратила имена неких улица, попут Улице генерала Жданова, Маршала Толбухина и булевара Црвене армије, и притом је изразио наду да ће град у скорије време исту част указати и чувеним командантима Пеки Дапчевићу и Кочи Поповићу.

Сећање на њих је најмање што данашњи житељи Београда могу да учине за патриоте, који су, да подсетимо, тог 20. октобра 1944., након шестодневних тешких борби, уз велике жртве, коначно ослободили окупирани Београд и велики део Србије, и тиме дали свој крупни допринос укупној победи антифашистичких снага у Другом светском рату. А то свакако завређује много већу пажњу у српским медијима од досадашње, која се може назвати прилично скромном.

Писмо Комунистичке партије Ирске, Партији Комунисти Србије

KP IrskeДраги Другови,
У прилогу се налази коначни текст заједничког саопштења, објављеног данас (22. децембар), од стране Комунистичке партије Велике Британије и Ирске Комунистичке партије

Одбацујемо мере штедње антидемократске ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Комунистичка партија Ирске и Комунистичка партија Велике Британије осуђују одлуку самита ЕУ од 17. децембра и настојање да измени Уставни уговор Европске уније без одржавања националних референдума. То представља флагрантно непоштовање било ког облика демократије и потврђује оно што су они, који су против Лисабонског споразума, рекли да ће се десити. То је даља ерозија демократије.
Амандман, који захтева ‘строге услове” за било који облик спасавања, ће још више ојачати монопол и анти-демократски карактер ЕУ. Он даје моћ Европској комисији да преузме директну контролу над економском и социјалном политиком држава чланица и да користи ту моћ да смањује плате и пензије, и преузме контролу над пореском политиком и приватизацијом великих јавних средстава.
У случају Ирске, строги временски оквири који су наметнути, уводе Ирцима веома специфичан неолиберални економски модел, као и доминацију политике, које намећу патње мање имућним у ирском друштву. Наметнути услови су циљне мете дефицита на нивоу, а као што се види дат је јак нагласак на роковима за политичке и законске промене. Они су принуда, и не постоји практично никаква политичка флексибилност како би се омогућило да се промени садржај споразума наметнут Ирцима од стране ЕУ и ММФ. Огромне, произвољне обавезе, дате су зајмодавцима и дивљачки стављене на људе. Капитал има права, а радне снага има обавезе.
Предложени амандман ће сада уградити у уговорно право и праксу присиљавања радних људи да плате дефицит настао због изузетно богатих и финансиског капитала, погоршавајући истовремено основне проблеме неједнакости и сиромаштва. Широм ЕУ да ће ојачати позицију гиганских монопола, да им омогући да купе приватизовану имовину и мања предузећа и повећати још више проблеме неравномерног развоја. То ће појачати дефлаторне процесе и продубити рецесију у ЕУ.
Ми позивамо на најширу могућу кампању и захтевамо да буде одржан референдум, за одбацивање ових Уговорних промена. Акције децембарског  ЕУ самита 2010, наглашавају антидемократски карактер ЕУ и потребу радних људи да размотре алтернативне облике међународне економске сарадње, који ће моћи да заштите наша демократска права и отворе пут до народног суверенитета.
Јуџин МЦ Цартан, Комунистичка партије Ирске;

Роб Грифит, Комунистичка партија В. Британије

Улога младих комуниста Србије у савременим друштвеним (не)приликама

За последњих 20 година дивљи либерални капитализам је направио  праву пустош у Србији, због чега највеће негативне последице трпе младе генерације. Нажалост, данас су у Србији доминантне снаге грађанско-либерална, националистичка и клерикална десница, као и псеудолевица, чије је заједничко име антикомунизам. Последице таквог стања су: економско пропадање, пљачкашка приватизација, незапосленост, социјална беда, криминал, дрога, насиље и квазидемократија (анархија), што Србију чини све више хаотичним и конфликтним друштвом, у коме младима није лако да пронађу прави пут.
Млади људи су, по правилу, носиоци прогресивних идеја, али често и  девијантних понашања и разних облика друштвене деструкције и патологије, а погодни су и за индоктринацију и политичку манипулацију. О томе имамо безброј доказа у даљој и ближој прошлости, а нарочито у нашој ружној садашњости.
Многе политичке партије, применом разних облика индоктринације, лажних обећања и уцена, често успевају придобити подршку значајног броја младих људи. За разлику од оваквих политичких партија, Комунисти Србије желе у својим редовима младе комунисте као храбре, самосталне и слободоумне људе, који ће својим моралним угледом и критичким односом према стању у друштву заслужити епитет бораца за истински друштвени прогрес. Заправо, без масовнијег приступања младих у редове комуниста није могуће водити плодотворну класну борбу против невоља са којима смо данас као друштво суочени, односно, борити се за праведну и просперитетну државу са соцјалним ликом, у којој ће владати култ рада и стваралаштва, а не социјална беда, криминал, неправда и општи морални суноврат.
Зато,  млади комунисти Србије треба да се укључују у политичку борбу на страни социјално угрожених, обесправљених и понижених у свакој радној и друштвеној средини. Да мобилишу и укључују у акцију што више младих људи, у циљу стварања што бољих законских и материјалних услова за стручно образовање и запошљавање, да се залажу да школовање опет буде бесплатно и једнако доступно свима. У том циљу комунисти се морају укључивати у акције оних прогресивних друштвених организација на факултетима и средњим школама које воде борбу против садашњег стања у области образовања, у коме школовање све више и све брже постаје привилегија деце богатих родитеља, чиме се снажно подстиче процес раслојавања на мали број образованих и богатих и велики број нешколованих и сиромашних, којима је намењена улога грађана нижег реда.
У условима сатанизације комуниста и њихове тоталне медијске блокаде, млади су изложени снажној антикомунистичкој пропаганди и индоктринацији, која се систематски спроводи у средњим школама, на универзитетима и путем средстава јавног информисања. Кривотвори се историја Другог светског рата, сарадници окупатора се проглашавају за антифашисте, а улога НОБ, коју су организовали и предводили комунисти се маргинализује. Већ су поништена готово сва позитивна достигнућа и обележја периода социјализма, комунизам се проглашава за тоталитарну идеологију и покушава изједначити са фашизмом. У тако неповољним околностима комунсти су суочени са вликим тешкоћама при покушају да привуку у своје редове младе људе, где је њихово природно место као бораца за истински друштвени прогрес.
Зато је данас за комунисте једно од најважнијих питања: Како заинтересовати младе људе за комунистичке идеје и укључити их у класну борбу?
У циљу омасовљења наше партије, пре свега младим људима, у наредном периоду треба да делујемо организованије и делотворније. Сваки млади човек који искрено приступи комунистима вреди сувога злата. Млади комунисти нису оптерећени старим методама рада, они најбоље осећају стремљења младих, њихове слабе тачке због којих постају плен партија  деснице или псеудолевице, сепаратистичких, националистичких и клерикалних снага. Зато треба сами  млади комунисти да проналазе најбоље облике деловања за придобијање младих људи у наше редове. Сваки млади комуниста Србије, треба својим политичким деловањем да доприноси омасовљењу наше партије, порасту њеног угледа и повећању њене акционе способности. При томе треба имати на уму да су класна борба и борба за омасовљење Комуниста Србије два дела јединственог процеса.  Својом доследношћу и упорношћу у класној борби, комунисти треба да спрече настојање антикомуниста да, демагогијом о наводним људским правима и причама како више нема поделе на левицу и десницу, замуте линију јасног разграничења између истинске комунистичко-радничке левице и свих других идеологија које су, мање или више, на антикомунистичким позицијама. Један од најважнијих предуслова за успешно организовање младих комуниста Србије, за њихов успех у класној борби и омасовљење наших редова, нарочито младим људима, јесте КОМУНИСТИЧКО ВАСПИТАЊЕ МЛАДИХ, које треба да се заснива на:
1. Марксистичко-Лењинистичким основама;
2. На револуционарном искуству СКОЈ-а из предратне револуционарне борбе, улоге СКОЈ-а и млдих у НОБ и социјалистичкој револуцији, у  периоду четрдесетпетогодишње социјалистичке изградње, као и искуствима прогресивних организација и покрета младих у свету;
3. Повезивањем стечених знања из тачака 1 и 2 са стањем у нашој земљи треба утврђивати задатке за конкретне акције младих комуниста Србије.
4. У складу са одредбама Статута, одмах приступити организовању Актива младих комуниста, у свим градским и општинским организацијама, као и на нивоу партије као целине.
Београд, 30.октобра.2010 године.

Председник ГИО Комуниста Србије

Светозар Маркановић
Информативна служба ГИО КС

Обележена годишњица ослобођења Београда у II светском рату

OBELEŽENA GODIŠNJICA OSLOBOĐENJA BEOGRADA U II SVETSKOM RATU

Вукашин Пејовић, Мр Светозар Маркановић и Драган Гаћеша (с лева на десно)

Као и сваке године тако и овог 20. октобра поводом годишњице ослобођења Београда од фашизма делегација градског комитета КС Београда у саставу Влада Милосављевић, Светозар Маркановић, Вукашин Пејовић и Драган Гаћеша положила је венац на споменик Ослободиоцима Београда заједно са  центром Тито, борцима НОБ-а и НКПЈ.
Венце су такође положиле војне делегације Русије начелу са начелником генералштаба генералом армије Макаровим, Белорусије и Украјине.