Ovaj govor puni 83 godine
„Veoma je teško reći nekoliko reči oproštaja od heroja internacionalnih brigada, ko su i šta predstavljaju. Osećaj teskobe, beskrajnog bola, diže nam se do grla stežući ih, muka za onima koji odlaze, vojnicima najvišeg ideala ljudskog iskupljenja, prognanim iz otadžbine, progonjeni tiranijom svih naroda. Bol za one koji zauvek ostaju ovde, stapajući se sa našom zemljom i živeći u dubini naših srca osećanjem naše večne zahvalnosti.
Od svih naroda i svih rasa došli ste nam kao naša braća, kao sinovi besmrtne Španije, a u najtežim danima našeg rata, kada je prestonica španske republike bila ugrožena, bili ste hrabri drugovi Internacionalnih brigada, koji su svojim borbenim entuzijazmom i svojim junaštvom i požrtvovanim duhom doprineli da je sačuvamo. I Jarama i Gvadalahara, i Brunete i Belchite i Levante i El Ebro besmrtnim stihovima pevaju o hrabrosti, samoodricanju i disciplini ljudi međunarodnih brigada. Prvi put u istoriji borbi naroda prikazan je spektakl, zadivljujući svojom veličinom, formiranja internacionalnih brigada za pomoć u spasavanju slobode i nezavisnosti ugrožene zemlje, naše Španije.
Komunisti, socijalisti, anarhisti, republikanci, ljudi različitih boja, različite ideologije, antagonističkih vera, ali svi duboko voleći slobodu i pravdu, došli su da nam se bespogovorno ponude.
Sve su nam dali; svoju mladost, zrelost i iskustvo; svoju krv i svoj život, svoje nade i svoje želje… I ništa nisu tražili od nas. Odnosno, da: hteli su poziciju u borbi, žudeli su za čašću da umru za nas.
Zastavu Španije! Pozdravite tolike junake, poklonite se tolikim mučenicima! Majke! Žene! Kad godine prođu i ratne rane izblede; kada sećanje na bolne i krvave dane izbledi u sadašnjosti slobode, mira i blagostanja, kada ogorčenja izblede i ponos slobodne otadžbine podjednako osete svi Španci, govorite svojoj deci; pričajte im o ovim ljudima iz internacionalnih brigada.
Ispričajte im kako su, prelazeći mora i planine, prelazeći granice načičkane bajonetima, čuvane besnim psima željnim da zabiju zube u njih, došli u našu domovinu kao krstaši za slobodu, da se bore i ginu za slobodu i nezavisnost Španije, ugroženi od nemačkih i italijanskih fašista. Sve su napustili: ljubav, zemlju, dom, bogatstvo, majku, ženu, braću, decu i došli su kod nas da nam kažu: Evo nas!
Vaša stvar, stvar Španije je naša sopstvena stvar, to je uzrok čitavog naprednog i progresivnog čovečanstva.
Danas odlaze; mnogi, hiljade, ostaju sa zemljom Španije kao njihov pokrov, sećanje zasićeno dubokim emocijama svih Španaca. Drugovi iz internacionalnih brigada! Politički razlozi, državni razlozi, zarad tog istog cilja za koji ste sa neograničenom velikodušnošću ponudili svoju krv, teraju neke od vas da se vrate u svoje domovine, i prinudnu emigraciju u druge.
Možete otići ponosni. Vi ste istorija, vi ste legenda, vi ste herojski primer solidarnosti i univerzalnosti demokratije, pred podlim i zločestim duhom onih koji tumače demokratske principe, gledajući ka šefovima ili ka bogatim industrijalcima.
Nećemo te zaboraviti, a kad procveta maslina mira, isprepletena lovorikama pobede Španske Republike, vrati se! Vratite se na našu stranu, ovde će naći domovinu oni koji nemaju domovinu, prijatelje, oni koji moraju da žive lišeni prijateljstva, i sve, sve, naklonost i zahvalnost celog španskog naroda, koji danas i sutra viknuće sa oduševljenjem: Živeli junaci Internacionalnih Brigada!”
(D. Ibaruri, Oproštajni govor internacionalnim brigadama, Barselona 1. novembar 1938.)