Четнаестог августа 1956. године преминуо је Бертолт Брехт, највећи немачки драмски писац и немачки комунистички песник, оснивач Епског позоришта званог Дијалектичко позориште. Био је марксиста, па су му из тог разлога у нацистичкој Немачкој дела била забрањивана и спаљивана а пошто су претње постале учестале морао је у егзил у САД. Због марксистичких идеја морао је да напусти Америку 1947. године да би се дефинитивно настанио у Демократској републици Немачкој 1949. године. Током овог периода написао је доста драма а најпознатије су Галијев живот и Мајка храброст и њена деца. Критичарима са запада је поручивао ,, Ако народ лоше мисли, промените народ“. Био је велики пријатељ Валтера Улбрихта. Носилац је Лењинове награде за мир 1955. године.
Брехт је описивао своје представе као ,,колективне политичке састанке“ у којима учествује и публика.
Бертолт Брехт је био уверен да позориште и поезија могу да помогну у промени света, користио је уметност као оружје масовне свести да ослаби буржоазију. Бертолт Брехт се гадио уметности која у први план ставља уметникову економску корист, он је ставио позориште и поезију на услугу радничкој класи како би јој омогућио да види тегобе и несреће које морају да претрпе. Тиме би пролетерско стања учинио видљивим па би самим тим могло да се почне са радом на реалној промени која обезбеђује све што радницима и сељацима треба.
′′ Ратом се повећава имање капиталиста, повећавајући беду бедног, повећавајући говор генерала и повећавајући ћутање човека “.