Na današnji dan, pored toga što je partija Komunisti Srbije obeležila četrdeset godina od smrti maršala Tita, desile su se još neke, veoma zanimljive stvari. Naime, Vlada Srbije, predsednik i premijerka su dali predlog da se od četvrtka ukine vanredno stanje. Saopšteno je da će konsultovati Narodnu skupštinu, isti onaj vrhovni organ koji su zaobišli i napravili državni udar, po školskoj definiciji. Kako se takav način ophođenja sa najvišim telom u državi više i ne spominje i nekako se prećutno podrazumeva da je to zato što „mu se može“, možemo biti sigurni da će se pozivanjem na taj nepisani princip ovaj predlog svakako usvojiti, bez mnogo problema. Jer, sve što predsednik najavi, makar i u šali, državni organi sprovode na najvišem nivou, ukoliko se radi o dobrobiti vladajuće partije i predsednikovog klana. I sama premijerka, ne razumevajući baš u potpunosti da je njena funkcija daleko odgovornija i sa mnogo više ovlašćenja od predsednikove, jednostavno u tim trenucima služi da popuni prazninu između dva gostovanja šefa države, kada on nije u stanju da se pojavi. Tako da, imamo jednu najavu od strane dve ključne osobe u državi, koja nam ukazuje da se vanrednom stanju približio kraj.
Šta to znači i kako tumačiti ovakvu najavu, jer, navikli smo da u najmanju ruku ne verujemo izjavama aktuelnog predsednika i njegovih ljudi? Takozvana struka nam kaže da broj mrtvih na dnevnom nivou ne pada (naravno, poverenje u takvu struku je prva stvar koju racionalni um mora da dovede u pitanje), ali da je epidemija u potpunosti stavljena pod kontrolu i da smo se konačno izborili. Broj zaraženih jeste u blagom padu (opet, ako je verovati struci), ali i dalje ne postoje indicije da je virus iščezao. Kako smrtnost ne jenjava, sasvim je u redu zapitati se koji su razlozi za brzinsko donošenje ovakve odluke. Da li je virus postao manje smrtonosan, bez obzira na skoro pa jednak broj umrlih po danu, prema zvaničnim izveštajima? Da li smo se, odjednom, kolektivno našli usred predsednikove milosti, pa naprasno doživljavamo sve blagodeti njegovih alturističkih izliva?
„Nit je snijeg, nit su labudovi“, već predizborna kampanja našeg predsednika, to je i više nego jasno. Pored očigledno preispoljne hirovitosti i izražavanja samovolje i nebrige za sopstveni narod u vreme nelegitimno uvedenog vanrednog stanja, nakon državnog udara, bili smo svedoci njegove beskrupulozne kampanje na svim nivoima. Pokazao je da on nije predsednik svih građana, već samo članova svoje partije i sumnjivih, militantnih grupa navijača, koje su grubo kršile odredbe vanrednog stanja i policijski čas i zastrašivali svoje sugrađane bakljadama sa krovova, neretko uz prećutno podrazumevanje, čak i pratnju policije.
Međutim, pored toga što je vladajuća partija uvek u predizbornoj kampanji i što se nikada ničim osim kampanjom nisu ni bavili, uvođenje vanrednog stanja ih je duboko pogodilo. Ekonomija je stala, slamarice su skoro potpuno ispražnjene, ako je verovati ljudima koji tvrde da im je kupovna moć nikada gora. Ljudi su prevareni neracionalnim i potpuno suludim uvođenjem arbitrarnih mera, tako da su i najmirniji i najmanje uplašeni pojedinci bili primorani da stvaraju zalihe i čekaju veštački stvorene redove ispred prodavnica.
Predsednik nema više vremena, ekonomija mora da krene, jer, biće haosa ako se nastavi sa otpuštanjem i obespravljivanjem radnika, to mu je i više nego jasno, a poverenje u njega i njegova lažna obećanja nikada nije bilo na nižem nivou i u samoj interesnoj grupaciji, koja se predstavlja kao partija na vlasti.
Takođe, šta je izgubljeno – izgubljeno je, ali i dalje ima prostora za kalkulacije, jer predsednik svakako neće propustiti šansu da dodatno profitira na račun muke koja je snašla građane. Nikada se njegovo ime nije više provlačilo po svim medijima, u najrazličitijim kontekstima, a ako predsednik nešto voli, onda su to svakako pažnja i popularnost. Sada je popularan. Barem on tako misli.
Sad će protesti, žurke, kafane… pa novi talas zaraze, pa vakcine. Čuveni doktor, koji je na čelu kriznog štaba takozvane struke za borbu protiv epidemije je već pustio vampirske zube i trlja ruke dok čeka da mu novi biznis krene, ko onomad za vreme svinjskog gripa. Za vikend u kafani, dogodine u modernom konc-logoru…