Rat protiv virusa i šeprtljavi „sveti savez“
Došli smo dakle do rata protiv virusa. Ali union sacrée službene i televizijske retorike od samog je početka delovao šeprtljavo. U prvim danima, pre nego što je geometrijski porast zaraze proširio strah, široki savez ozbiljnih novina, velikih grupa, srednjih firmi i udruga sitnih trgovaca i zanatlija protestvovao je protiv ekonomske blokade Severa u tolikoj meri da je postavljano bogohulno pitanje nije li šteta nanesena fakturama i obračunima važnija od žrtava epidemije. S druge strane imamo pravu prvu liniju. Medicinsko osoblje, doktore, sestre, čistače i sve zaposlene u zdravstvu, koji doslovno rizikuju živote. Za njima idu radnici, koji su morali da štrajkuju da bi se izborili za osnovne uslove zaštite, svi zaposleni strateški važnih službi, od logistike do prodavačica u supermarketima. Zatim vojska onih koji rade poslove bez ugovorne sigurnosti i radnika na crno, dva miliona kućnih pomoćnika i negovatelja, milioni koji zavise o lažnim kooperativama i nepostojećim preduzećima, u trgovini, turizmu ili građevinarstvu. Zaključavaju se kapije i zatvaraju gradilišta, napolju ostaje vojska radnika bez ikakvih garancija, koja je i pre toga bila bez prava na godišnji odmor i bolovanja, a koja od danas do sutra ostaje bez prihoda i zaštite. Borba protiv virusa, dakle, naravno. Naši radnički domovi decenijama su već ukorenjeni u gradskim radničkim četvrtima: sa svojim volonterima i simpatizerima aktivno su uključeni u borbi protiv neugodnog neprijatelja, koji zahteva informisanost i pažnju prema najslabijima. Ali i ovi teški časovi moraju dati svoj doprinos, kroz razmišljanje i svesnost o pravoj situaciji. Upravo je epidemija iznela na svetlost dana najgore uslove nejednakosti i izrabljivanja; borba za komunizam ostaje jedini put prema istinski humanom i solidarnom društvu.
Lotta comunista, mart 2020. godine