Nasilje rađa nasilje, a sistemsko nasilje neminovno proizvodi nasilje pojedinaca i grupa. Kapitalistički sistemi represije u rukama privatnih vlasnika policijskih jedinica i huliganskih grupa su ponovo bili u centru pažnje, pokušavajući da razbiju i oslabe narodni protest.
Sinoć su se sve nedoumice u vezi narodnog protesta protiv fašističke represije sistema razjasnile, a reklo bi se da su obe strane dobile po nešto za sebe. U Beogradu je pokušan poznati scenario od pre dva dana. Huligani su stali između naroda i policije i pokušavali da uvuku ljude u sukob sa policijom i pobegnu, kao po običaju. To su radili na sada već ustaljeni način, konstantnim provociranjem kordona policije i žandarmerije, kako verbalnim, tako i fizičkim, pri čemu su stradale kaldrma, klupe i ograde ispred zgrade skupštine i okoline, čiji su delovi sve vreme leteli ka pripadnicima pomenutih jedinica.
Huligani su provaljeni na vreme, budući da je njihov plan lako uočljiv, pa su se okupljene grupe razočaranog naroda sklonile na vreme i ogradile od divljanja huligana u režiji vlasti. Veoma je simptomatično to što su incidenti počeli tek kada je narod krenuo da se razilazi i odlazi kućama, jer dnevnice treba zaraditi, tj. po svaku cenu narod uvući u sukob sa policijom i predstaviti čitavu masu kao huligane, ili makar sve koji su u tom trenutku na ulicama.
Nije im se isplatilo, ni pored loše predstave hapšenja i privođenja, nakon skoro sat vremena igranja mačke i miša. Priveden je deo okupljenih građana, kao i deo huligana, a rasplet se očekuje. Nadamo se da ovi drugi neće već danas biti pušteni iz pritvora i vraćeni na zadatak.
U Nišu do sukoba nije došlo, iako se očekivalo, s obzirom na jako prisustvo jedinica policije i žandarmerije u gradu, jer su ljudi bili svesni desničara koji su stali na čelo kolone i krenuli da pevaju nacionalističke pesme. Protest se spontano podelio, što je jako dobro, jer se jasno videlo da su ubačeni elementi u potpunosti provaljeni i izolovani.
Vlast je dobila smirivanje protesta u smislu verovatnog odustajanja jednog dela građana zbog prisustva desničarskih provokatora i huligana. Pitanje je za koliko dugo su tu prednost ostvarili.
Narod je dobio mnogo više, jer je postalo očigledno zašto ne možemo i ne trebamo svi zajedno i zašto treba ići u više kolona. Pre svega, da bi se protest kanalisao (što je najgora noćna mora nelegitimnog predsednika), moraju se huligani u potpunosti neutralisati. To se može uraditi ignorisanjem u početku, dok ne zbijemo redove i masom ih zauvek potisnemo.
Za to vreme, levica mora da se ujedinjuje kako zna i ume, da nam liberaši i desničari ne pokradu ponovo sve pred nosom. Pritom se misli na pravu, a ne prorežimsku levicu i njene satelite, koji zadnjih trideset godina za glavni cilj imaju blaćenje komunističke ideologije, i bez udruženja sa komunističkim predznakom koja neguju „status quo“ i koja ne žele nikakve suštinske promene. To su sve lažna udruženja, koja ne nude nikakvu alternativu, a o kojima je već bilo reči.
Šta je krajnji cilj ovih protesta, nakon smene vlade, hapšenja i oslobađanja svih institucija? Socijalizam, to je krajnji cilj. Za radničku klasu na ulicama, u što skorije vreme!
Partija Komunisti Srbije je sve vreme na ulicama gradova, sa narodom i uz narod, i prati dešavanja. Ovom prilikom ponovo pozivamo sve pasivne simpatizere da nam se priključe, komuniste i levičare širokog spektra i da izađu na proteste i zbiju redove.
Čeka nas put ujedinjenja i stvaranja jake radničke partije!
SF/SN
