NEIZBEŽAN JE KOLAPS IMPERIJALISTIČKOG DOMINIJUMA

Rat u Avganistanu koji je počeo 2001. godine od strane SAD kao uvod u ,, rat protiv terorizma”, prvi sukob u 21 veku, završen je posle dvadeset godina bezglavim bekstvom severnoameričkih trupa.
SAD su platile težak danak, oko 2600 mrtvih i više od 20.000 ranjenih nakon mobilizacije preko 800 000 ljudi u ovom ratu i potrošenih 3 milijarde dolara.
Najduži rat u američkoj istoriji prouzrokovao je povećanje terorističkih akata i verskih sukoba, proširio izbegličku krizu, dodatno destabilisao situaciju u regionu i izazvao mnoge druge probleme što je daleko od ,,iskorenjivanja terorizma” i uspostavljanja ,,demokratije” u Avganistanu.
Pre rata broj terorističkih grupa nije prelazio deset, a danas ih ima više od dvadeset, dok su vojne operacije Amerikanaca odnele više od 100 000 života mirnih civila i stvorile više od deset miliona izbeglica.
Katastrofalna situacija u Avganistanu gurnula je SAD u ponor rata iz koga su nemajući drugo rešenje ,,hitno izašle” da bi zaustavile ogromne gubitke resursa i krvarenje svoje ekonomije. Američke trupe sraman čin bežanja iz Avganistana pravdale su teorijom,,širenja liberalne demokratije” i odgovornošću za,,obnovu razrušene zemlje” što je samo priznanje pogrešne politike u Avganistanu.
Ovo je izbacilo na videlo status kvo,,jedine supersile” koja se sada pokazala nekvalifikovanom za ulogu svetskog policajca. Naročito zbog toga što su Talibani za koje su američke snage tvrdile da su,,uništeni” samo dva meseca nakon početka rata, nadmašili impozantnu silu i preuzeli vlast primoravši američke trupe na povlačenje posle 20 godina, što je siguran znak koji označava poraz SAD i krah njenog dominantnog položaja.
Događaji u Avganistanu razbili su američku iluziju i srušili odnose gospodar-sluga između SAD i kapitalističkih zemalja. Američka sebičnost i perfidni čin napuštanja režima u Kabulu bez oklevanja posle decenija i povlačenje bez bilo kakvog obaveštenja NATO saveznika sa kojima su bili angažovani u krvavom ratu, pojačali su nepoverenje i frustracije u samoj alijansi i nacijama satelitima u sigurnost koju im pružaju SAD. Ove zemlje su shvatile da njihov,,veoma važan saveznik”i nije tako jak i da savez sa njim kako su mislili i očekivali ne uliva sigurnost i sada pokušavaju da ponovo izgrade svoje strategije za bezbednost i opstanak.
Evropska unija razmatra pitanje osnivanja jakih i brzih snaga za odgovor jačine oko 5000 vojnika, uvereni da incident u Avganistanu predstavlja prekretnicu za jačanje Evropske strategijske nezavisnosti i to je proces koji će omogućiti odbranu njihovih interesa.
Glavni zapadni mediji sada izbacuju komentare da je Zapadni liberalni poredak poražen, da je pad SAD dostigao zenit, da se SAD zapravo povlače i da će Atlantski savez biti slabiji u budućnosti.
Kolektivni bezbednosni sistem propagiran od strane SAD nije ništa drugo već oruđe za sprovođenje interesa Amerikanaca što predstavlja samo sramotu i destrukciju. To je lekcija naučena iz incidenta u Avganistanu.
Posle svega, ovaj incident je postao ključna prekretnica u ubrzanju samouništenja unipolarne dominantne strukture i starog međunarodnog poretka koji su kreirale SAD posle Drugog svetskog rata.
Ne postoji država i nacija na svetu koja želi da živi potčinjena drugom, pod pritiskom i dominacijom, i to je pravo nezavisnosti i zajednička težnja svih zemalja i naroda da izgrade sopstvene snage i da se razvijaju sopstvenim putem.
Američki sistem dominacije uskraćuju nezavisni razvoj drugih zemalja i naroda i sprovodi Jenki način pogleda na vrednosti i liberalni poredak u kojem je i dalje dodatno ugrožen progres drugih zemalja i borba naroda raznih zemalja da zagovaraju svoju kulturu, tradiciju i put razvoja.
Imperijalizam sa agresijom, ometanjem, pohlepom i pljačkom su atributi i ostaci istorije koji su prošlost.
To je zakon istorijskog razvoja da imperijalizam slabi i da čovečanstvo ide ka socijalizmu, i istorija napreduje kroz borbu naroda za nezavisnost i pravdu u 21 veku, kao što je urađeno u 20 veku.
Kolaps dominacije imperijalističkog sistema je neizbežnost istorije.
Ri Song Gun, istraživač, Instituta za međunarodne studije – Demokratska Narodna Republika Koreja