У петак, 24. септембра 2010. год. у 11.55 испред четири некада најјача (а сада већ “преминула”) предузећа Суботице: ХИ “Зорка”, ИМК “29. новембар”, ГП “Интеграл” и ПД “Агрокомбинат”, незапослени, ојађени радници, суботички комунисти и чланови Друштвене организације “Центар Тито” одржали су опело под називом “1′ ћутања за суботичку привреду”.
Паљењем свећа одата је пошта тешком и дуготрајном умирању наведених предузећа. Прочитани је говор, разговарало се са радницима. Њихова мишљења и предлози ће се након сумирања доставити локалним и државним властима и чиниће путоказ активности наших организација.
Истога дана на Тргу слободе у центру Суботице изведен је “завршни чин” Опела. Изнесен је стари, велики и празан замрзивач на који су били налепљени: посмртница “Последњи поздрав…”, текст “Ал’ се некад добро јело”, као и списак суботичких предузећа који не раде (отишла у стечај, банкротирала, у штрајку) или само делимично раде.
Југословенска и пролетерска застава били су “имиџ” овог перформанса. Ту су биле и пароле: “Онај ко ради, не једе”, “Сиромашни радниче, продубљуј класну свест, бори се организовано за опстанак!”, “На младима лежи велик и тежак задатак изградње будућег живота”.
Прочитан је, преко мегафона, текст на српском и мађарском језику следеће садржине:
Другарице и другови,
Данас, симболично под називом “1′ ћутања за суботичку привреду” крећемо у протест због пропадања суботичке привреде, са циљем да укажемо на небригу свих нивоа власти за привређивање, за урушавање многих фирми у Суботици које су биле наш и светски бренд. Желимо указати на то да се хитно морају предузети од стране државе и града превентивне мере ради спречавања даљег пропадања. Зашто нам се ово десило? Превише смо веровали да нам хоће добро и нисмо били организовани у наше радничке синдикате да одбранимо наше интересе. Није у питању само опстанак нашег града већ и егзистенција нас Суботичана. Ово радимо и због тога што желимо живети у нормалној земљи у којој ће се:
* живети од свога рада и на време и редовно добијати плату;
* уплаћивати доприноси и порези;
* моћи школовати нашу децу до највиших степена образовања и нормално се лечити;
* град развијати из привредне активности а не из донација;
* бавити се културом и рекреацијом, а не диринчити за сићу 10 – 12 сати дневно, јер тако смо робови а не људи.
Ми данас не тугујемо због имена ових наших фирми, нисмо носталгичари, популисти, већ дижемо глас и тражимо санкције против оних који су опљачкали ове наше фирме и који су исисали капитал и оставили ове наше фирме без развоја, за оне којима су били пречи уско-партијски и групни интереси од интереса радника и града, за оне који су гурали наше фирме у стечај уместо реструктурирања. Нема државе на свету у којој би фирме као “ИМК 29. новембар – Царство добре хране” и “Фиделинка” отишле у стечај. У Србији данас то може и дозвољава се.
Захтевамо да Тужилаштво и СУП предузимају мере против оних који су уништили наша предузећа, на хиљаде људи оставили на улици, против оних који не исплаћују плате и доприносе, – јер они уствари краду од нас и од државе.
Морамо се организовати у наше радничке синдикате и организације и организовано и јавно се борити за наше интересе. Не веровати никоме ко се није доказао на делу да ради у интересу нас и нашег града.
Захтевамо:
* да се одузму фирме од оних који нису испунили услове из купо-продајних уговора;
* да се хитно изврши ревизија приватизације у суботичким фирмама;
* да се санкционишу власници оних фирми где нема колективног уговора и слободног и независног рада синдиката;
* да градска скупштина донесе стратегију развоја привреде;
* да се у целој Србији дигне радништво у одбрану својих интереса и Србије;
* доста је било одбране интереса само елите и њених привилегија.
Ово је апел за чињење у интересу суботичке привреде, нећемо више опела и сахране наших колектива, хоћемо живот по мери човека.
Посмртница је објављена у недељнику “Суботичке новине” од 17.09.2010, као и у дневном листу “Магyар Сзó” (Мађарсо).