Pre nego što su boljševici preuzeli vlast i izgradili socijalizam u Sovjetskom Ssvezu, pre nego što je Pariska komuna iskusila prvo revolucionarno iskustvo proletarijata, Karl Marks i Fridrih Engels su tvrdili da proleterska revolucija ne može biti mirna i postepena, već naprotiv, proleterska revolucija mora biti nasilna i iznenadna.
Marks nikada nije pisao polazeći od svog subjektivizma i idealizma, već je pisao na osnovu istorijske analize. Marks je na ovaj način posmatrao sve revolucije u istoriji i iznad svega videći nasilan, ali revolucionarni karakter buržoaske revolucije zaključio je da promena vlasti iz jedne klase u drugu može biti samo nasilna i nagla.
Bez pada u revolucionarni avanturizam, Karl Marks je pod uticajem advokata Žorža Žaka Dantona, jednog od protagonista Francuske revolucije, napisao pet pravila za pobunu.
1. Svaka pobuna koja započne mora biti završena.
2. Koncentrisati superiornije snage protiv neprijatelja.
3. Dati prednost napadu u odnosu na odbranu, jer je odbrana smrt svakog oružanog ustanka.
4. Iskoristiti faktor iznenađenja.
5. Održavati moralnu superiornost ističući svakodnevne uspehe ma koliko oni bili mali.