Privatne mini hidroelektrane se neodgovorno grade na planinskim rekama tzv. potočarama. Za sada rade 90 MHE a planira se 850. To predstavlja ekocid Srbije najgore vrste. Pošto potočare nemaju dovoljno vodene mase za pokretanje hidroturbina grade se vodozahvati od kojih idu cevi tokom korita reke koje su uproseku dugačke između 1 i 3 kilometra. Tu teška mehanizacija ostavlja suva rečna korita, uništeno priobalje, riblje staze i mrtav životinjski svet. Najgore je što se tako zagađuje voda divnih planinskih reka. Ne postoji alternativa čistoj vodi. Međutim srpske kapitalističke bitange interesuje samo profit koji se zasniva na besomučnoj pljački svojih građana u prvom redu sirotinje preko računa za struju. Kada se pogleda koje su firme vlasnice mini hidroelektrana vidi se čvrsta veza vlasti i buržoazije. Interesantno je napomenuti da su među prvima dozvole za izgradnju MHE dobili manastiri SPC Rača i Studenica 2011. godine. Manastiri nisu registrovani privredni subjekti ali su na osnovu prodaje struje za poslednjih 5. godina zaradili 75 miliona dinara. Pošto se bave proizvodnjom struje pitamo da li plaćaju porez. Ni u jednom ministarstvu ne postoje naučni elaborati o korisnosti MHE, što ukazuje da vlast u Srbiji nije samo nehumana već i ekocidna. Jasno je da ekološki pokreti ne mogu promeniti ekocidnu prirodu kapitalizma već samo revolucionarna borba protiv buržoazije sa komunistima na čelu mogu očuvati prirodu i očuvati planetu.