Aleksandar Ranković – Marko, Leka, legendarni revolucionar, komunista, jugosloven, marksista- lenjinista, narodni heroj, junak socijalističkog rada, general pukovnik i potpredsednik SFRJ, umro je na današnji dan 19. avgusta 1983. godine u Dubrovniku. Godine 1927. postao je član SKOJ-a i sekretar mesnog komiteta SKOJ-a za Beograd a naredne 1928. član KPJ i sekretar Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju. Posle uvođenja Šestojanuarske diktature,1929. bio je uhapšen i osuđen na šest godina zatvora koje je izdržao u zatvorima u Sremskoj Mitrovici i Lepoglavi, što predstavlja početek njegovog bogatog i burnog revolucionarnog života o kome progresivna javnost zna sve. Nakon okupacije Jugoslavije radi na konsolidaciji partijskih organizacija i sabotažama okupatora. U toku jula 1941. godine hapsi ga Gestapo. U zloglasnoj Glavnjači krvnički ga muče te zbog posledica prebijanja biva prebačen u bolnicu, iz koje ga u legendarnoj akciji 29.07.1941. godine oslobađaju beogradski ilegalci. Kao član Politbiroa CK KPJ, Vrhovnog štaba NOV i POJ i jedan od najbližih Titovih saradnika učestvovao je u donošenju svih najvažnijih odluka u toku Narodnooslobodilačkog rata. Maja 1944. formirao je Odeljenje za zaštitu naroda ( OZNA ), koje je predstavljalo partizansku obaveštajnu službu koja se proslavila hvatanjem domaćih izdajnika i zlotvora. Nakon rata OZNA je prerasla u Upravu državne bezbednosti. Tokom rata i posle rata obavljao je mnoge značajne funkcije: bio je većnik AVNOJ-a, prvi potpredsednik ASNOS-a, ministar unutrašnjih poslova FNRJ, potpredsednik vlade FNRJ i SIV-a, potpredsednik SFRJ, predsednik Saveza boraca Jugoslavije. U ratu izgubio je prvu suprugu Anđeliju Anđu Ranković koja je poginula u borbama sa četnicima 11.06.1942. godine u okolini Gacka. Do kraja života ostao je veran idejama komunizma, jugoslovenstva, bratstva i jedinstva pa zato i ne čudi da je na njegovoj sahrani prisustrvovalo preko 100 000 građana.
Komunisti Srbije nikada neće zaboraviti lik i delo Aleksandra Rankovića.