Nemačke okupacione vlasti su 17. avgusta 1941. uhapsile petoricu partizana u Beogradu, mučile ih i streljale u dvorištu zatvora. Njihova tela su ostavljena da danima vise na stubovima javne rasvete na Terazijama, a cilj okupatora je bio da zaplaši i od oslobodilačke borbe odvrati narod Srbije.
Ubijeni su učenik Milorad Pokrajac, krojač Jovan Janković, obućar Svetislav Milina, zemljoradnici Velimir Jovanović i Ratko Jević.
Jedan svedok beleži: „Ulični radio-zvučnici prenosili su muziku Radio Beograda. Pred ‚Atinom‘, u bašti, sedeli su ljudi i žene, kao i svake nedelje i pijuckali svoja pića. Porodice, u šetnji, nedeljno obučene zaustavljale su se pred ovim prizorom, a majke su držale za ruke svoju decu koja su lizala kornete sladoleda i gledala začuđeno u obešene.“
Dok su se komunisti i partizani borili protiv okupatora i njihovih slugu, deo građanstva je nastavio da živi normalnim životom, kao da nije bilo okupacije.
Posle Drugog svetskog rata originalna vešala-bandere, na kojim su bili obešeni rodoljubi, bile su sačuvane i prenete na Novo groblje prilikom formiranja Aleje streljanih rodoljuba 1941-1944. gde je bilo uređeno posebno obeležje. Prilikom rekonstrukcije kompleksa 2003. godine neko je ukrao.